Pisci i knjige VII

М. М. УСКОКОВИЋ 121

четка ХХ века. Његови болови су само на хартији, а заплет његове савести само је једна обична ситуација у роману, као што је његов крај једна књижевна нужност у роману. А књижевна нужност врло често не поклапа се са правом нужношћу, стварношу и истином у животу.

Чедомир Илић је у неколико духовни представник целога једнога нараштаја. Од четрдесетих година прошлога века, од доба када су лицејци носили фесове и кубуре и тукли се са турским низамима, па све за неких пола века, наш духовни живот се формирао према животу на Лиџеју и Великој Школи. Каква је да је, наша стара Велика Школа коју је својом пророчком речју био отворио Доситеј Обрадовић, била је за целе нараштаје наше оно што су Оксфордски Колеџи били за Енглеску а Сорбона и Нормална Школа за Француску. Ту се израђивале идеје и типови, и Србија се готово пола века, у своме духовном животу, формирала према београдском великошколцу. Знати какви су типови у разним тренутцима били на Великој Школи, значи знати како се кретао духовни живот наше земље.

Има један тип нашег „новога човека“, социјалиста и радикала, који се, под утицајем Светозара Марковића, јавио око 1870, и који је сасвим ишчезао у првим годинама ХХ века, одмах после 29 маја 1903. Лаза К. Лазаревић наговестио је његову неодређену силуету у учитељу у Школској Икони, Сте-