Pisci i knjige VII

122 писин И КЊИГЕ

ван Сремац дао је његову карикатуру У

„Лимунацији“ на селу. Једном приликом. 5:

Слободан Јовановић је дао његову слику,

живу и делимично тачну, али у основу непотпуну и зато неправедну:

„Они су одмах покушали да своје материјали–

етичко гледиште примене у свакидашњем животу. У

свему ономе што се око њих дешава, они су се уси-

љавали да виде само нужно дејство природних закона,

строго детерминисане појаве, једну просту трансфор-

мацију материје, речју нешто што не треба да нас

ни изненађује ни узбуђује... Код њих се могла видети

иста она усиљена равнодушност, извештачена неосет—

љивост, напрегнута флегматичност, коју је Тургењев

тако лепо описао код свога Базарова.. Сваки финији

начин осећања и све више, моралне потребе огласиле

су за афектације; сваки апстратнији начин мишљења

за нешто скроз ненаучно; све друштвом утврђене

норме и друштвом признате ауторнтете за злоупотребе

наше лаковерности. — Друштвене церемоније и кур-

тоазије биле су једна детињарија; естетику је требало

уништити; морал је био лажан као каква образина;

чак и патриотизам, са строго научног гледишта, није

се могао доказати... У накнаду зато, они су имали

прави култ према нашим инстиктима и апетитима,

доказујући да их се не треба стидети, нити их треба

угушивати и дисциплиновати.. Чим су ти млади људи

стекли мало више искуства, и видели да је социјалистичко

друштво још далеко, а да у друштву оваквом какво

је, сваки граби за себе — они су престали бити

алтруисти. Али, како је њихов цинизам остао и даље,

ти промашени „бољи људи“ показивали су у борби

за живот јелну нескрупулозност већу но обичну“

Тако Г. Јовановић слика „новог човека“ из свог нараштаја, нараштаја који је био на Великој Школи крајем осамдесетих година ХЕХ века. Г. Ускоковић, конкретније, црта тај исти тип из свога доба, из почетка ХХ века. Његова слика није ни мало ласкавија:

„Други тип је био великошколац-полнтичар. Он не пази на спољашњост; па кад то и чини, ради у супротном правцу: пушта браду, чупав је, аљкав је, носи умашћен шешир н уздигнуту јаку. Он је сло-

1 Српски Књижевни Гласник, 1911, књ. 27, стр. 126—129.

савет рекну

приличан јаван иваиаватававегаи летима -и