Pisci i knjige VII

М. М. УСКОКОВИЋ 123

бодоуман, бар у теорији.Он је за сва права, бар док не добије своје право. Невин у ствари, он је дрзак у речима. Он је радикал, демократ, социјалист, републиканац, револуционар. Он се поноси што ствари схвата магеријалистички. Поезија му је празна сентименталност шипарице из пансионата. Идеал му је што и свака комедија. За њега не постоје науке, него Наука. Он је ватрени присталица позитивистичке философије. Он примењује њено материјалистичко схватање на делу: њен гвоздени закон конкуренције оправдава му свако средство, те постаје једна врста модерног дивљака. То су људи обично са села или, ређе, из какве пропале варошке куће. Они су јошу десетој години осетили наличје живота. Култура им је показала само своје зле стране, извукавши их из куће која је сама попуњавала своје потребе и где је требало новца само нешто за порез или молитву. Они нису рђави никако; они воле тај примитиван живот, они често имају љубави за добро и изврсних намера. Али њима је нови живот убризгао сталешке мржње и понижења. Њих разједа отров социјалне суревњивости. Они су у стању да омрзну човека кад на њему угледају нову кравату. Тај тип се буни против власти, не да би је начинио бољом, него да је дочепа у своје шаке. И он не жели власт да учини добра себи или другом, него тако... ради саме власти и да је држи у својим рукама, као тврдица златнике, и да се свети, да руши, да обара. Заставници прогреса, они су његови најљући противници. Лично за себе, они не траже много. Највише, да се, дошав на власт, провезу преко Теразија на фијакеру, који називају интовом. Ови младн људи једу врло мало, троше што год имају на новине и брошуре, читају на дохват популарне књиге, не пишу ништа, полажу много на беседништво, и живе, скривено, по Палилули и Енглезовцу, с каквом хистеричном газдарицом. Обележени овим врелим гвожђем суревњивости, они улазе у политику и губе своје илузије. Тесногруди, амбициозни, напрасити, Ћудљиви, ако се не одаду пиђу, они постају, на крају, најљући реакционари“.

Као и Г. Јовановић, и Г. Ускоковић је уопштавао: он је скупио све рђаве особине које су се јављале код људи те врсте, и направио једну општу, синтетичну слику, онако како је Ла Бриер сликао своје Жаракшере, или како је Г. Војислав Јовановић