Pisci i knjige VII

ИСТОЧНО ИЛИ ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ 21

П РАЗЛОЗИ КОЈИ ГОВОРЕ ЗА И ПРОТИВ ЈУЖНОГ НАРЕЧЈА,

Разлози које Вук Караџић даје за јужно наречје ови су: -

1) Разлог који сам Караџић назива главним: јужно наречје је најраспрострањеније. Границе тога наречја он је у неколико махова одредио. 1814 вели да јужном наречју „принадлеже сви Сербљи који живе по Херцеговини, по Босни (како греческога, тако и мухамеданскога вјероисповједнија, по Церној Гори, по Далмацији, по Хрватској, озго до Мачве, до Ваљева и до Карановца!“ 1845, да би поткрепио своју тезу, он још проширује границе јужног наречја: „Оно од запада у Сријему допире до Вуковара и уз Дунаво готово до Будима, а од југа у Србији готово до Бијограда...<2

Као што је и иначе често радио, Караџић је овде одвећ подупро своје разлоге и претерао у своме тврђењу. Када је то писао он није знао за широке области источнога наречја, које се простиру ка истоку, југу и југоистоку, и које се почело проучавати тек око 1880 године (Милан Ђ. Милићевић, 1876; Јован Живановић. 1882; Велимир Карић, 1887). Сва Босна и Херцеговина не говоре јужним наречјем, но знатним делом, у муслиманском и католичком делу народа, икавски. Далмација

: „Примјеетба“ на крају Писменице сербскога гезика, Беч, 1814.

2 Вука Стеф. Караџића и Саве Текелије писма високопреосвештеноме господину Плашону Атанацковићу. Стр. 19.