Pisci i knjige VII

96 "о писњи и КЊИГЕ

правилним, готово беспрекорним „београдским стилом“, као да је. цео свој живот провела у београдским књижевним срединама. И сада, када је њена књига изишла, остаје исти утисак чуђења, не усхићења ни одушевљења, но чуђења, које је ипак једна врста признања.

Сапутшници су књига врло лична, скроз субјективна; то је нов појав оне раније забележене „експлозије женске искрености“, која се последњих година јавила и у нашој књижевности. Субјективизам, лични и интимви тон у књижевности, данас је особина жена-писаца. У данашњем нелиричном и нероматичном добу човек-пасац, који је некада толико и тако радо причао о себи, добио је неку врсту књижевног стида, постаје све одмеренији и уздржљивији; док жена-писац говори готово искључиво о себи, исповеда се, проказује своје унутрашње тајне, разголићује своју душу. Разуме се да и у овако субјективним женским књигама као што су Сапутници не треба и не сме се узети све као лична истина и интимно признање: треба оделити истину од песништва и много одбити на литературу. Најзад, ми немамо ни права, бар у овом случају, да изједначујемо потпуно писца и књигу и да узмемо Сапут- | нике као једну моралну аутобиографију. Узмимо је као књигу личнога надахнућа и врло интимног тона.

Госпођица Исидора Секулић има врло „развијену ретку способност за интроспекцију,