Pisci i knjige VII

ж Е. МЕ У „Ад |

ЛВЕ ЖЕНСКЕ КЊИГЕ 97

она може да немилостиво дуби у себеину

стању је да своју душу стави под лупу, да страшно јасно види све кутове и наборе своје душе. Она готово искључиво даје детаљне психолошке, — каткада и физиолошке анализе стања своје свести и целог свог унутрашњег бића. Са склоношћу за психо-

· лошке генерализације она воли да приказује

осећаје и осећања као целине и ошште појаве, и од 16 састава у овој књизи 10 главних носе апстрактне наслове: Чежња, Самоћа, Носталгија, Умор, Туга, Главобоља,

Мучење, Круг, Иронија, Лутање. Чак и када даје описе, као у Глечеру и у Лигурији, она,

без љубави за природу, описује природу као огледало своје свести и у толико колико се она одолескујеу њеној души, као што је Морис Барес сликао Шпанију, Италију и Север у својој узнемирујућој књизи „страсних иде-

"ологија“ Пи запо, де [а уопиргв ећ де [а тог.

Г-ђица Секулић има готово манију за аналисањем, и Главобоља, која у осталом иде више у патологију и психиатрију но у литературу, врло је поучна за студенте медецине, и у њој је пустош главобоље изнета у тако свирепим појединостима да и читалац почиње осећати како му се од болова шав на лубањским костима почиње кидати.

Те способности самопосматрања код Г-ђице Секулић велике су, али она их злоупотребљава. Она не зна за меру. Све то психологисање је занимљиво када иде у малим и сварљивим дозама, али најзад почиње

Писци и Књиге т