Pisci i knjige VIII

154 ПИСЦИ И КЊИГЕ

с оним сировим Јермолајем у немачком кафтану и капом од јаретине, јури по бескрајним шумама, из којих се небо не види, по мочарима и ритовима, по забаченим селима, великим сајмовима, за тетребима, шљукама: он пуним грудима гута живот, он жедно пије са извора познања људи. ја не знам богатије галерије слика! Бедни мужици, убијени сиротињом и незнањем, пропали и поносити племићи, вашарски џамбаси, сеоска господа, дворске слуге. Хамлети шчигровскога скруга, певачи у прљавој крчми, кочијаши по равним путевима, сеоска момчад око ватре, цело становништво орловске_ губерније у најлепшој слици и најјачој речи! И не знате шта вам се вишег зарило у душу, да ли ти разноврсни и живописни људи, или оне бескрајне брезове шуме с вечитим шуштањем, у којима одјекује секира дрвокрадице, или они путеви по којима тарантаси зврје н звонцад на коњима звоне, или они ритови са зеленом високом трском која се шуморећи повија, и из које излећу јата заплашених дивљих патака, они вашари с прашином, која игра у врелом зраку, са димом, са дреком од хиљада најразличитијих гласова, са задахом од масних кожуха и налојављених чизама, или они свечани обеди меснога племства са устајалим лицима, дубоким кљањањима пред разним губернијским величинама, са куцањем чаша и промуклим песмама или оне сеоске крчме с масним столовима, јатима мува и задриглим крчмаром или дивне степе, над којима се као шатор разапело плаво небо, са свежим зеленилом, на које се из висине као бисерјелије песма шевина! — Не, не, ја не могу много да замерим г. Будисављевићу: Ловчеви Записници су