Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 33

М

Дела зрелога доба Богобојева, најбоље што је изишло из његова пера, оно што му је сачувало име : јесу новела Буњевка и роман Два Идола, дела која носе траг Четрдесет Осме и њоме су прожета. Буњевка је ван свакога спора најбоља новела Богобоја Атанацковића, она му је и најпознатија и највише пута прештампавана („Велики београдски календар за 1852; Меуеп за 1852; Новеле Богобоја Атанацковића, издање Браће Јовановића у Панчеву, Српска Чишанка, књ. Ш, Светислава Вуловића). Мита Поповић превео је на мађарски још 1861 и штампао у листу МдуПар. Вештом композицијом, течним и чистим језиком, извесним реалистичким карактером, ова новела знатно одскаче од осталих. Она је вешто написана, нарочито почетак који је у стању одмах да заинтересује читаоца; причање је занимљиво, чак и за читаоца навикнута на јаче и финије књижевне утиске.

Поред тога, та новела има своју основну идеју, нарочити смер, она развија ону велику и благородну мисао за коју се још стари Доситије 60рио у ХУШ веку, мисао верске толеранције. „Црква људе не треба да дели, већ да споји и да мири“, јер се у свима црквама слави „име божје, име Исуса сина Божјег и Марије свете мајке Исусове “. Народност стоји над вером, и то је основна мисао, и родољубље силно избија у целој новели. Први пут у нашој књижевности пева се бурна 1848, са свима њеним надама и разочарањима, са свима њеним силним потресима и несрећним катастрофама. То нису они плахи, борбени акценти

Писции Књиге 3