Pisci i knjige VIII

34 ПИСЦИ И КЊИГЕ

Ђуре Јакшића у Спахији и Успомени, али се осећа болан, искрен крик над развалинама запаљених кућа и покошених нада. Попаљена села још се нису подигла, удовице и сирочад још нису црно свукла, још ране нису зарасле и мртви иструлели у гробовима својим, а родољубиви писац са крвавим срцем и са сузама у гласу прича та мутна и трагична времена. Глава „Слобода, једнакост и братство“ посвећена је „Четрдесет Осмој“, када се сав „свет био уздрмао“, када „народи се побунише, говорећи да нема у земљи слободе, једнакости и братства, и да за ово хоће да војују“. „Срби се побунише тамо доле против господе, који су наши бичеви“, прича у роману један простак. Јадни сељаци српски и буњевачки осетили су на својим леђима на који су начин мађарско чиновништво и спахије примењивали нове идеје; они су их затварали, пребијали и вешали, — „из братства“, како иронично вели Богобој. То незадовољство народно, његове муке, његово нерасположење, прича Буњевка, и то са таким непосредним и искреним нагласком, да је историк српског народног покрета од 1848 не може обићи.

У њој је, још, извесна лака, нешто површна локална боја, која се сада први пут јавља у Богобојевим новелама. Дотадашње новеле немају ничега из чега би се дало закључити да се дешавају у Јужној Угарској, оне су се могле дешавати на обе хемисфере земљине, на свима географским ширинама, у свима временима. Код Буњевке има нечега из чега се види да се догађај дешава у Баји, међу буњевачким становницима, у крвавој светлости Четрдесет Осме. Буњевци овде још не говоре