Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 35

својим, западним наречјем, као што ће бити у Два Идола, али они се поздрављају са „Хваљен Исус“, народни обичај просидбе са „крижом у јабуци“ изнесен је, опис Водице, све то показује да има нечега промењеног у сентиментално-романтичком таленту Богобојевом, и да је он почео тамно осећати поезију стварности и свакидашњега живота. језик је чист, много чистији но у ранијим новелама, и по тој чистини, и по течности опажа се да су народне песме учиниле своје. Шта више, ту је једна лепа и не много позната народна песма:

Сјај, месече што лепше до вече, Душо јуло, срце увенуло !

Да ми види путовати душа, Душо Јуло, срце увенуло !

Само, ту је и склоност ка романтизму, болест жоја се лако не лечи, нарочито ако је запаћена у првој, тако приемљивој младости. На самој про«сидби, Љуба, Буњевка, каже своме веренику јакову да о поноћи дође са колима, са два најбоља коња и са свим новцем што има при себи, и он без тренутка устезања, без и једне речи објашњења пристаје! Милош и Љуба виде се први пут на Водици; он је мртав болан, у „љутој болести“ је, блед као смрт, помодрелих усана, проговор» само нежолико речи, пита је хоће ли да пође за њега, и она даје свој пристанак, тешком болеснику кога први пут види у свом животу !

Поред свега тога, Буњевка је најједрија и најприроднија новела Богобојева, која вреди не само релативно, према ранијим новелама, но сама за се, независио од осталих. један критичар о-

38.