Pisci i knjige VIII

36 ПИСЦИ И КЊИГЕ

нога доба (Србске Новине, бр. 62. за 1852, оцена „Др. И,“ на Велики Београдски календар) вели за њу да је „лепа и по духу народа састављена приповетка из новијега доба“, и весели се што је тако добра ствар изишла у једној народној књизи. Као новелист, Богобој се најдостојније представља Буњевком, која по многом којечему подсећа на најбоље и највеће дело његово, Два Идола.

Први оригинални роман из српског друштвеног живота била су Два Идола. Он је изашао у две свеске Пупољака, од којих је прва штампана у Бечу 1851, а друга у Новом Саду, 1852. За дуго време то се сматрало за једно од најбољих дела наше књижевности, и Светислав Вуловић, пишући једну књижевну белешку о Богобоју Атанацковићу (Српска Чишанка, књ. ЈП, стр.226) рекао је да је то „најбољи роман досле у нашој књижевности“.

Роман је добио име отуда што јунак, Младен, има два идола која је себи подигао; идоли су ти: „моја народност и моја љубезница“, љубав према роду, вери и народу, и љубав према жени, која је „круна Божјега створења, ремек Божји“. И у целоме роману национално и љубавно осећање иду заједно, преплећу се и прожимају; роман има два саставна елемента : родољубив опис Четрдесет Осме из пера једног просвећеног Србина онога доба и историју једне несрећне љубави из пера једног сентименталног писца романтичне епохе.

У Четрдесет Осмој Богобој види очајан сукоб између српског и мађарског племена, борбу за живот и смрт, до истраге и до истребљења. „Властољубље, надувена охолости пакосно напрезање Мађара одговори праведним српским жељама са ма–

аксон