Pisci i knjige VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ 3

чем, пушком и — ужетом“. Дијета је свечано прогласила слободу, братство и једнакост. Укинут је кулук, укунут десетак, оборен мрски феудални поредак, али српски народ од свега тога није ништа добио.

Послати чиновници су крвопије и изелице, који не разумеју народ и које народ не разуме, и брутално се ударило у гажења права и осећања народних. Богобој је имао добру идеју да пусти једнога просшака, Бачванина, човека из народа, да говори: он ће, у повећаним потезима, изнети сва страдања народна и гњев који кључа у сељачким грудима. Њему су обесна мађарска господа отела четири вола крсташа и два гојна жерава, судови му отерали брата на робију за „противстајање власти“, како се то каже одвратним полицијским јевиком у Србији; Јеврејин му преваром отео цело имање; када иде да тражи правду, чиновници избацују напоље „ђубре паорско“. У име хиљада и хиљада које трпе као он, узвикује: „у нашој земљи има свашта што човеку треба, наше су њиве добре, наша је стока славна, — али шта ћеш, кад не можемо да уживамо од проклете господе“. Поред свега тога, почели су груби напади на народност: хоће да се људима одузме животно право да буду оно што су им отац и мати били. „Бадава је све, вели сељак, ми нећемо дати сатрти нашу народност. Што су нас оглобили до душе, добро, Бог види па ће судити, а ми ћемо сносити с миром, ал у народност и веру нека не дирају....“ Развијање догађаја који су се низали у Буни, све наде, све страсти, сва разочарања која су имали ти људи види се у роману. Целим делом иде напоредо мр-