Pisma Dosіөea Obradoviča

8 Ко не жели слешу и похвалу заслужите, да зна како ? Но едва не сви у несвестію живеѣи отъ данъ до данъ отлажући и на другога обзируѣисе, докъ и смерть за вратъ! Ове и овыма подобне разговоре водеѣи, ниши знадосмо, кадъ крозъ Каменицу профосмо, кадъ ли у Карловце доіђосмо , Преосвягценный Госнодине! Вѣруйте ми, да я похвалююѣи Сербскога рода Каракшеръ, не жалимъ мой родъ, зашто е мой, съ ласкателсшвомъ кадиши. у острову Хію живіо самь еданаесшъ Мѣсецы, съ двадесешъ и шестъ Инглеза} будуѣи свуда куга, а сви мы за Цариградъ намѣрени, ни смо се могли съ мѣста мицати } ерь е самъ овый островъ безъ куге быо и' ево ме садъ у Саксоніи цѣле две године } но ово могу слободно увѣравати, да Сербске націе Карактеръ ни мало неразличествуе отъ Инглезскога и Саксонскога, некасе само нафу у подобнымъ обсшояшелсшвама , и нека добро воспитаніе получе. Но може ми ко реѣи, камо међь Сербльи духъ слободе? А шша су ти ове планине спрама Инглезскогъ Кралѣвства ситуаціи? За нашегъ времена храбри Куѣани, числомъ едва 600, обратили су у бѣгство двадесешъ хіляда люты Албанеза и Бошняка Турака. Правда, ушли су са Стефаномъ малымъ ніе было выше отъ 7000. Черногораца и побѣдили су и отъ себе отразили 70000. Турака. Правда, ушли су были Арнаути у Черницу , али на свою велику злу среѣу ушли} ерь едва се треѣій данъ съ крвавымъ главами на-