Pisma Dosіөea Obradoviča

9 наптрагъ врапгили ; но кньигу бы велику могао напуниши, кадъ бы хотео сва храбра и пресдавна дѣла овогъ не многочисленногъ народа описати. Овай самъ само прикладъ напоменуо, за доказали, да е вообіце характеръ Сербскога народа чистъ мужественъ и хероическій, колико икогъ славніегъ народа у Европы: са свимъ ій е натура обдарила съ преимуіцесшвама тѣла, сердца и душе. Едно само потребую; но ово едно выше отъ полакъ чини: Воспитаніе. А зашто то садъ напоминѣмъ? реѣиѣете: управъ за Васъ Преосвяіценный н милый мой Господине! ІІемойтесе, прошу, на мое дерзновеніе разсрдипш: а комъ бы се выше ово напоминанѣ приличествовало , развѣ вашей Высокочестной персоны ? небесный промыслъ изабрао -Васъ єсте, да сте великогъ числа народа, о комъ е бесѣда, пастырь и ошацъ: и какавъ пастьіръ? не као шуринъ и племеникъ, не као оный, кои у бѣдну Сербію, Босну и Ерцеговину отъ нѣкудъ изъ Караманіе и Ташарске долазе, да и осимъ ньи удручене и измужене овце съ проклинянѣмъ и анаѳемама сшраше. Благородна Сербски крвъ у Вами тече. Слушайте гласъ душе бла,женѣйшегъ Патріарха, сшрыца Вашегъ, кои Вамъ вопіе, и къ 'сердцу Вашемъ говори : Чадо мое ! изчитаии су и изброени дни и часи твои, непуштай ій, да Тн всуе про.фу: споменисе, кога си рода и фаміліе, и оно, шшо я нисамь могао за обсіпоятелства учиниши, споменисе, да Ты на мѣ-