Pisma Dosіөea Obradoviča

14 наймані лёкђіё пр'ёдаё, Можє дно ійаісовомь' дѣлу, кое Вы требуете, старатисе и у томе што поштено и валяно испуниши? Кромѣ ако бы могао ни есши ^ ни спа'вати , или баремъ, ако бы не Маріо свое перси сатретй, и крвлю плюваши, како што е Господинъ Архімандрітъ Раиѣь, у преводу оны преизрядны проповѣдій, кое іошгіхе за луду сшоё. Ево видите, на што сше ме съ онакимъ прошеніемъ убѣдили! Не сумняюѣисе дакле,. да ѣете ме у напредакъ оставили съ миромъ, остаемъ Вашъ добро жед атёдь,- Досіѳей Обрадовичь. У Бечу 1791,' Септ.- 7. Г. Стефану Рангу , учителю (доцнге ЇТароху) Осѣчкоме, кой е по свой гірилицы йскао, да Досіѳей опешъ шшогодь на шл'нь изда. V, Дражайшій мой Господне Чокрлянъ, здравствуйте и съ домаћима I Х\ адъ сше Вы мени овде предъ мое исше очи бацали, да самь я піврдъ, и скупъ, и сребролюбивъ и златоішпедльивъ, и іоштъ много коешша, што ее казаши не може: а шта ѣешѳ садъ