Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

ХХХН 7. - ПАВЛЕ ПОПОВИЋ

одазвао томе позиву, куд би била лепша његова.

књига!

Ипак, поред свега пропуштенога, Ненадовићев Владика црногорски у Италији — да повратимо путопису његов бољи наслов — изванредно је лепа књига. Сент-Бев је рекао за Екермана: „Он више не може умрети; везама које се не кидају он се везао за једнога бесмртника“. И чинећи алузију на пророка Илију и његова ученика Јелисија о којима говори Друга књига о царевима, он завршава: „јелисије нам је сачувао плашт и дух Илијин, и задржао је на свом челу један зрак његове светлости . Тако бисмо некако и ми могли рећи о Ненадовићу, ако би нам се допустило да говоримо мало романтично. У.

У времену Карађорђевића, Ненадовић је живео скромно као професор гимназије, као архивар и протоколист Министарства Спољних Послова, као „столоначелник“ и секретар Министарства Просвете. Кад су дошли Обреновићи, он је таман био стигао у Цариград, на своје ново опредељење, као секретар посланства, и светоандрејска криза није га се дотакла ни у колико. Годину дана доцније, крајем (859, он би постављен за начелника Министарства Просвете, и остаде на том положају за цело време кнеза Михаила; и ако рођак бивше династије, он бејаше поштован и неузнемираван. Али са убиством кнежевим дође и за Ненадовића катастрофа. Његов рођењи брат Светозар стрељан је као завереник, а сва породица Ненадовића била је тоњена, под Намесништвом., Наш писац онда затражи пенсију и доби је.

Ни на једног од наших књижевника катастрофа оп 1808 није утицала колико на Ненадовића. Милићевић, који га је тих дана виђао, прича да је био утучен, да је плакао, да је „ишао као човек отрован“. После тога Ненадовић је отпутовао у Беч. Т. С Виловски, који га је ту виђао, прича да су му живци

с лађа евлеен ране