Pisma iz Nemačke / Ljubomir P. Nenadović

аи о еаа ча ое

~ – =< = а и === и ===>

ЉУБОМИР авалавиљ КАО ПУТОПИСАЦ ХХХ

били растројени, да се клонио друштва, да се на= лазио само са његовим оцем, својим старим праш-= ким пријатељем. Презимивши- ту, он оде почетком #869 у Минхен; ту је, неповерљив, „сва писма спа= лио у фуруни“, како сам каже. Како је био болестан, од ноге, подагре, то оде у позната рајнска купатила; у Хомбург почетком априла, а почетком маја у Визбаден. Кад се нешто опоравио, помишљао је опет на путовања, али не више по Европи пего даље. Те јесени још мисли да пође у Америку, и ла у Сједињеним државама остане десет месеци. Ако не би- могао у Америку, он ћеу Египат, да присуствује отварању суецког канала. Он се озбиљно спрема за пут и учи енглески. Можда су му планови о тим далеким путевима дошли од жеље да што даље оде од Београда и Срба. Кажу да после кнежева убиства није никако долазио у Београд све до 1887, кад је присуствовао преносу Вукових костију из Беча. У Ваљево је свраћао; мати му је била још жива и тамо седела. Није хтео да се прима државне службе никад више: седео је као пенсионар у Ваљеву, или Цетињу. Кал га је кнез Никола позвао 1819 за. министра просвете, он је и то одбио.

Књижевно се такође. променио. (ди је вероватно. сматрао да је цела његова кариера скрхана, и она званична и ова књижевна. Сигурно је помишљао да престане писати.- Свакако стоји да је сад много мање књижевно активан него пре. Шта све он није публиковао до 1868! Ту су две збирке песама, три засебна спева, више превода међу којима има и подебљих књига, нешто школских књига, Мемоарџ и Протокол писама његова опа, па Слободијада, уз то два мала алманаха, и поврх свега осам-годишњих “течајева Шумадинке с пуно његових при– лота. После маја 1868, он- дуго не публикује ништа. Изузетак чини само с Писмима из Ишалије, која. штамп: у Каљевићевој Србији с почетка децембра 1808 до краја маја 1859 године. Можда га је уредништво за то замолило, или је он сам хтео да и своје белешке из Италије разради у готов путопис,