Plamen života
ŠEĆER I UGALJ
— ima li kakve sličnosti između ovog komada šećera i onog komada uglja?
— Nema nikakve sličnosti, — odgovori moj mladi sabesednik smešeći se, i navede dokaze: — Šećer je beo, ugalj je crn; šećer je sladak, a ugalj nije za jelo. i
— Da vidimo da li je tako? Daj taj komad šećera. Eto, staviću ga na vrelu ploču peći. Gle, gle, šta se dešava! Šećer se istopio pa je požuteo i zamirisao kao karamel-bonbone, zatim je pocrneo, i gledaj šta je sada ostalo: malo crnoga uglja.
— Pa znao sam ja to.
— A što si onda rekao da nema nikakve sličnosti između šećera i uglja?
— E pa to je šećer izgoreo!
— Izgoreo, dabome. A to je pokazalo da se u belome šećeru na neki način skrivao crni ugalj. Vidiš, sve što dolazi od životinja ili biljaka, sve Što sačinjava našu hranu sadrži u sebi uglja. Svaka domaćica zna da svako jelo može zagoreti: i mleko, i jaje, i meso, sve se to može pretvoriti u crni ugljeni ostatak ako jelo pregori. Sad ćeš zapamtiti da je ugalj sastavni deo svih živih bića, pa prema tome i našega tela, i naše hrane. Naravno, u šećeru kao i u ostaloj hrani nije ugalj slobodan, već vezan s nekim drugim sastojcima, te je na taj način skriven našim očima. Ali
ako prekinemo tu vezu, on nam se pojavi, kao što se maločas desilo s onim komadom šećera. |