Podgorac
--
25. фебруар 1999.
СТодсораи, (
ПОДЛИСТ ПРЕДШКОЛСКЕ И ШКОЛСКЕ ОМЛАДИНЕ ПОДГОРИНЕ
СЛУТЊА
Чујем шум моје реке, чујем како ветар ломи остареле гране, носи их по пољу,
и у најдаље шуме.
Чини ми се да ме зову да им дођем,
да опет као некад играм се са њима.
Све чешће чујем тај звук. Јавља ми се жеља
да пијем капљице бистре, да слушам птичје песме
и седнем под храст -
на његове чежњиве жиле.
Све чешће мислим
да је то слутња
и варљив глас
који ме зове
да поново живим,
да стално пробам слатке сокове детињства и стално будем“
у свету дечје игре. Ивана РАДОВАНОВИЋ
Ентеријер
У ДЕДИНОЈ РАДЊИ
У последње време све чешће одлазим у дедину радњу. Из техничког правимо разне предмете и неопходан ми је дедин алат. Почела сам другачије да гледам радњу и да је све пажљивије посматрам. Ту су разне полице на којима му стоји фарба, лепак и бушилице. У прозорима су пластичне чаше које су претрпане разним врстама шрафштчића и ексера. Сто са стегом заузима много простора, скоро целу средину радње. На њему се налазе чекић, лествице и скалшел. Под је прекривен шушком која руска под ногама. Иза врата је бубњара, пећ којом се преко зиме деда греје. На зидове су наслоњене даске, различите готове ствари: прозори, врата, делови кухиње. Они стрпљиво чекају своје власнике да дођу по њих. На тезги се често нађе нека столица коју деда лепи или поправља. Пре ми се радња чинила опасном због свих оштрих предмета који се тамо налазе. А и деда се понекад повреди. Међутим, сад сам увидела да и није тако. Привикла сам се на те опасне предмете којима и сама радим. На часу техничког помислим: "Како је добро имати деду столара! Данас ће ми затребати турпија и туткало, а ја ћу то наћи у његовој радњи." Али, не само то, сваки мој улазак у радњу је пријатан сусрет са дединим стварима прекривеним струготином и прашином од дрвета.
Марија КРУНИЋ
Ђачки радови
Сунце се склонило негде на западу. Велики небески фењер појави се са друге стране а око њега рој звезда што га на његовом путу вечито прате. Време је за починак.
Након што се удобно сместим у свој кревет, кроз моју главу пролети велика птица што се машта зове, а ја се дигнем на њеним крилима до неслућених висина. Ево ме где летим изнад екватора. Све је испод мене бујно, смењују се сунце и киша и ту чудесну лепоту час умивају, час обасјавају невиђеном светлошћу. Хиљаде капи на окупаном лишћу разливају се у дугин-
им (бојама и блистају као најлешпи драгуљи. Идем даље преко предела вечитог пролећа где је све благо и
умерено и питам се да ли ти људи што мигоље испод мене знају каква је радост када падне први Снег, или када темература напољу достигне 40 степени, па све што је живо дахће и тражи спас у некој дебелој хладовини. Летим даље кроз пустиње Азије ин
Африке. Видим пирамиде,
НА КРИЛИМА МАШТЕ
споменике вековном људском умећу, тајанствену сфингу. А онда моја машта из ових жарких предела понесе ме ка величанственим врховима Алпа. Овде је све бело све бљешти, одише и суровошћу и лепотом која опија. У подножју снежних врхова зелене падине пуне цвећа.
За час прелетех ову лепоту и, гле,
Нијагарини водопади. Милиони ситних капи праве маглу изнад воде која се сурвава у долину.
Поново ме моја машта носи преко океана и далеких мора где острва играју стално неку своју чудну игру и час се нижу и хватају за руке, а час беже једна од других као да не желе никада да се сусретну једно: за другим у свом вечном животу.
Моја птица се уморила. Уморан сам и ја. Нежно са својих крила спусти ме у дубоки сан.
А на небу звезде и месец и даље чувају стражу.
Никола РИСТИВОЈЕВИЋ
~
Свефаћа КОСТАДИНОВИЋ
ЗИМА
Пролази јесен, ближи се зима. Све мање птица код нас сада има.
Зима се ближи,
а ветар цвили. Заједно се у рупи миш и мачка свили.
Сребрне пахуље прекриле брег. Свуда је хладно и пада снег.
Будимир МАРИНКОВИЋ
Пепка СВЕТОСАВСКА ПРОСЛАВА
Као и у свим школама ин у ОШ "Чеда Милосављевић" свечано је прослављен Свети Сава. У свечаности су учествовали многи ученици: Хор петог разреда, рецитаторска секција виших разреда н рецитаторска секција четвртог разреда, фолклорна секција и рецитатори нижих разреда. Приредба је била веома посећена. После Светосавске химне отпевана је песма "Српкиња" коју су извели ученици петог разреда. Између фолклорних игара учествовали су рецитатори. Пред крај програма подељене су награде добрим математичарима. Програм се завршио једним колом које су свирала два млада хармоникаша, ученици наше школе. Волео бих да се ова слика и следеће године
понови. Јован ТОДОРИЋ