Podgorac
4. сТодсораи,
Спровођење пролећне сетве и организованост за бербу и откуп јагодичастог воћа рода 1999. год.
стење три ре а
15. јун. 1999.
СЕТВА ЗАВРШЕНА, ОТКУП ВОЋА ПОЧЕО
Упркос ратном стању земљорадници и привредни колективи
који се баве организацијом пољопривредне производње успешно реализују своје послове. Пролећна сетва на подручју општине Осечина обављена скоро у целости по плану, а припреме за кампању овогодишњег рода малине и другог јагодичастог воћа успешно су завршене, констатовано је у информацијама које су размотрене и прихваћене на седници Извршног одбора СО Осечина одржаној у среду, 9. јуна. Први килограми малине откупљени на станицама 33 „Подгорка-Аграр" у Горњем Црниљеву и Миличиници још 8. јуна.
ПРОЛЕЋНА СЕТВА
Оријентационим _ програмом коришћења ораничних површина у пролећној сетви планирано је да се засеје 7.576 ха, од чега су највеће површине под кукурузом, овсом и кромпиром.
Према подацима са којима располаже Штаб за праћење радова у пољопривреди и Општинска управа, сетва пролећних култура је благовремено обављења.
У току сетве било је довољно семенског материјала, док се осећао недостатак НПК-а ђубрива-3Х 15, као и дизел горива. Што се тиче азотних ђубрива потребних за прихрану пролећних култура приметно је да су количине задовољавајуће.
Од планираних 3.955 ха под кукурузом засејано је 3.565 ха, док је од планираних 2.130 ха под овсом засејано је 1.790 ха. Преостале површине засејане су кромпиром, дуваном, поврћем, крмним биљем и вештачким ливадама.
По МЗ које покривају Земљорадничке задруге планиране и засејане површине у пролећној сетви 1999. године, су:
Из угла стручњака
ШТЕТОЧИНЕ БЕЛОГ И ЦРНОГ ЛУКА
Топло пролеће са доста влаге погодовало је ове године развоју штеточина како лука тако и осталих повртарских култура. Од штеточина које нападају лук издвајамо:
1. Штеточине у земљиш-ту (жичњаци, грчице и подгризајуће совице),
2. Штеточине надземног дела (лукова мува и нова „мађарска“ мува).
Од штеточина у земљиш-ту заштита је следећа:
Приликом припреме земљишта на леје по површини се разбаци „Галатион“, који се затим унесе у земљиште тањирањем или фрезом на дубину од 5 до 10 сантиметара. Количина по хектару овог препарата се креће 30-35 кг, а за неколико леја (5-6 леја) 1-2 кг.
Од штеточина надземног дела ту је лукова мува, до сада позната (појава црва у перима), која није причињавала веће штете. За њу је довољно једно третирање неким од инсектицида (,„Фосфамин“, „Системин", „Димекрон" и др.) у фази три пера, односно 10-15 цм висине лука, али је ретко ко вршио ова третирања.
Према информацијама од професора са Пољопривред-ног факултета, у задњих неколико година дошло је до неконтролисаног увоза садног материјала црног и белог лука из Мађарске, а са њими нова штеточина, до ове године није се појављивала у оваквом интензитету-нападу. Та нова штеточина је названа „мађарска мува".
Она полаже јаја у надземни део лука. После пиљења ларва (црв) напада главицу, стабаоце и пера, тако да лук изгледа изломљен и испресавијан и полеже. У исто време црв пресеца спроводне судове тако да храна и вода не долазе до стабаоца и пера и лук се суши. За ову штеточину довољно је исто прскање као и за лукову мушицу, али је за „мађарску муву" обавезно.
За ову годину је закашњено са третирањем, једино остаје да се те леје ослободе зараженог лука, а остали здрав лук да се мало интезивније прехрани како би успео да се опорави. Заражен лук се не препоручује за људску исхрану.
Зоран ИКОНИЋ, дипл. инг.
Ред. Месна заједница Планирано ха Засејано ха
бр. Зем. задруга Кукуруз _Овас Кромпир Кукуруз Овас Кромпир 1. ПЛУЖАЦ 170 #30 20 155 115 16
2. СИРДИЈА 160 по 15 145 95 12
3. ТУЂИН 115 50 15 105 40 12
4. ОСЕЧИНА 330 165 35 310 145 28
5. Г ЦРНИЉЕВО 265 160 40 240 135 32
6. ОСРУЖАЊ 175 95 20 145 75 16 7. БРАТАЧИЋ 95 50 12 85 45 10 8. БАСТАВ 220 145 25 195 125 20 9. БЕЛОТИЋ 250 140 28 225 120 23 10. КОМИРИЋ 370 160 25 345 125 20 1. КОЊУША 85 45 10 75 35 8 1) Зем. задруга
„Подгорка-Аграр" 2235 1250 245 2.025 1065 197 1. ГУЊАЦИ 385 180 65 355 155 52 2. КОЊИЦ 70 35 15 60 25 12 3. СКАДАР 220 10 55 185 85 45 4. ЦАРИНА 250 115 55 220 95 46 5. ДРАГОДОЛ 220 150 45 180 135 32 2)33 „ПЕЦКА" 1125. 590 235 1.000 495 187 1. ЛОПАТАЊ 380 – 165 40 355 135 32 2. ДРАГИЈЕВИЦА 215 125 20 185 95 16 3) 33 ЛОПАТАЊКА" 595 290 60 540 230 48
БЕРБА И ОТКУП ЈАГОДИЧАСТОГ ВОЋА
Оперативним програмом за спровођење бербе и откупа јагодичастог воћа Земљорадничких задруга и приватних предузетника, планирано је да се откупи и то:
Ред. бр. Земљорадничка задруга Малинат Купина т
1. „ПОДГОРКА-АГРАР" 1.600 300
2 ПЕЦКАМ 1.800 500
3. „ЛОПАТАЊКА" 300 100
4. ПРИВАТНИ ПРЕДУЗЕТНИЦИ 200 50 СВЕГА: 3.900 950
Према подацима добијеним од организација које се баве откупом, обезбеђено је довољно амбалаже и транспортних средстава као и капацитети за смештај малине. Откуп малине вршиће се у магацинима и на откупним местима и то:
1. 33 „ПОДГОРКА-АГРАР"
2 33 ПЕШКА -20 откупних места
3. 33 ЛОПАТАЊКА" - 8 откупних места
До 8. 06. 1999. године није пријављена ниједна откупна станица приватних предузетника.
Аконтна цена малине је договорена и то 1 квалитет - 9,00 динара, П квалитет - - 7,00 динара, док цена купине још није одређена.
-75 откупних места
Драган САВИЋ - Обрад ПАВЛОВИЋ
Пијачни барометар
СВЕ ВИШЕ ЗЕЛЕНИШЈА
жНа зеленој пијаци све боља понуда воћа и поврћа, а цене су приступачне. жНа веће количине, цене повољније.
жПочео откуп печурака.
Домаћице ових дана највише купују млад кромпир по цени од 10 динара, лук 2 динара везица, грашак 12 динара, цена краставаца са 20 опала на 10 динара, док је парадајз и даље 30 динара. Везица шаргарепе се купује за 4 динара, а најповољнија цена од 1-1,5 динара за купус. Цена пасуља и даље 20-25 динара у зависности од врсте. Јаја се продају за 0,500,70 пара по комаду.
Пијаца је добро снабдевена млечним производима, а цене су стабилне. сир је 15 -20, а кајмак 50 динара.
Од воћа се највише продају јагоде, по 10 динара, док су шумске 30 динара. Трешње су и даље 10 динара. Јужно воће је скупо и мало се купује.. Банане и лимун су 28, а поморанџе 25 динара по килограму.
Овогодишњи мед је 50 динара. Ракија је 30, али се слабо продаје. Ораси су 100 динара, а свеже уређени пилићи 25 динара за килограм.
Ових дана у Подгорини почиње берба и откуп свежих печурака сорте вргањ и лисичарки. Цена им је 40 динара. Бела „млечница" се углавном бере за припремање специјалитета за породичну трпезу.
С. АНДРИЋ