Podgorac

8 СП одтораа,

Из свеске

(ПИРХОЈЕ ЛА (СИ лет АГ У ШУМИ

За првомајске празнике дошла ми је сестра из Ваљева. Када смо ручале и средиле кухињу, кренуле смо да прошетамо кроз оближњу шуму.

У путу до шуме ишле смо кроз зелену ливаду, коју су украшавали разнобојни и процветали цветови. Било је занимљиво гледати шарене лептире како весело лете са цвета на цвет. На крају ливаде била је лепа, велика шума, одевена у лепе зелене хаљине. Огромно дрвеће са крошњастим гранама дизало се високо да је правило дебелу хладовину. Ретко где је Сунце могло да простере своје зраке.

На путу кроз шуму виделе су се велике птице које су правиле своја гнезда на храстовим гранама. Виделе смо једног зечића како се шћућурио иза зеленог жбуна. Протрчале су две-три срне које су се вероватно уплашиле нас, као и ми њих.

Шума у пролеће ми се допада јер је лепо одевена и сви шумски становници су весели па и ми са њима.

Јована МАРКОВИЋ

сл тфрашћ

КЊИГА

Неко књигу сматра за непријатеља, а некоме да је чита

највећа је жеља.

Књига има разних у сликама и боји, али свака од њих

различите приче кроји.

Сваки књижевни лик добре особине има

а то треба као пример да нам служи свима.

Свако дете књигу треба да воли

јер она нас учи мудро и у кући, и у школи.

Драгана СТАНИМИРОВИЋ

Књига је прозор у свет

ПОХВАЛА КЊИЗИ

Хвала књизи, јер знам да је Криви торањ у Пизи.

Хвала, књиго,

што знам куд Дунав тече колико траје дан

а колико вече.

Хвала ти, књиго, за сва знања већа и она мања.

Сад знам где је Авала, Сава.

То дугујем теби хвала, књиго, хвала.

Хвала, књиго, хвала за сва знања што си ми дала.

ЛУЈО ДЕДА

Мој деда кад ме погледа, истопим се као шоља меда. И да видиш како је то слатко, ал знај није то лако Ту треба умеће, и кад ме не гледа, понекад ме вређа. Он има крупне грахорасте очи које никада нису тужне. Његове старе усне никада не говоре ствари ружне. Пуно га волим, то свако зна. И нек ми неко чик

каже: да нисам његова

унука ја!

Сузана МЛАДЕНОВИЋ

Од свега што је човек створио у својој историји, ништа није вред-

није од писане речи.

Књиге су највредније. Сваки научник, добитник Нобелове награде, своја прва знања стекао је из књига. Сваки песник прочитао је прву песму из књиге. Сваком човеку, који жели светлу будућност потребна је књига.

Ја бих желео да будем лекар. И то се постигне уз помоћ књиге.

Књига никада не може бити досадна. Ја неку прочитам по неколико

пута. Она је прави пријатељ. Књиге се увек сећам као и доброг, искреног

пријатеља.

Знам многе који не воле да читају. Жалим их. Јер ко не воли да чита, тај не зна ни где су Пиринеји, ни Алпи. .

Књига ће увек бити пријатељ. Увек ће бити људи да је пишу.

Жељко БОГОСАВЉЕВИЋ

20. новембар 1999.

Песма за децу

ДОШЛА ЈЕСЕН

Дошла јесен,

дошла јесен.

Зреле крушке и јабуке, зрео кестен.

Воћа су ми пуне руке.

Сав сам брате ја радостан, стигло грожђе, суве шљиве, ал још траје

слатки бостан.

Какве среће!

Ваљда јесен проћи неће.

Стегло ми се у грудима, ма где ли је сад та зима. Нек залута, нек сачека, јер још траје јесен лепа. Сва су деца узрујана целог дана.

Предлози су на помолу: да заједно, са ђацима,

јесен крене и у школу.

Милан ИВАНОВИЋ

(Аутор: Марина Миловановић,

: