Podgorac

20. новембар 1999.

сто јр алић.

МАЛА ГОСПОЂИЦА

Госпођица је била зла и похлепна да су је сви мрзели. Отаци мајка су јој говорили

да мора да се промени. Једном наиђе на неког младића који затражи њену руку. Девојка

му рече да је нанела много зла и да је учинила много греха. Младић јој је рекао да је у

том тренутку најважнија њихова љубав. Када је то Госпођица чула, од узбуђења није

знала шта да каже момку. Од тада девојка више није чинила зло. Они су се венчали и

срећно живе и дан данас.

Марија КРУНИЋ

Догађај који нећу заборавити

Било је то неколико дана пред полазак у први разред. Поподне сам се играла са мојом другарицом Мајом. Баш смо се лепо играле када је моја лутка пала под пољски кревет.

Пошла сам да је дохватим и тада ] кажипрст десне руке упао у жљеб од пољског кревета. Осетила сам јак бол, а мој шрсљ с био. је крвав. Вриштала сам, Маја се такође уплашила и отрчала

ми је

кући, а ја сам се убрзо

ГПЛРСТ

нашла у Дому здравља, где су ми завили руку и послали ме у Ваљево. Мој завијени прст ме је болео, родитељи уплашени још више су ме бринули. У Ваљеву нас је примио један добар лекар који ме је охрабрио речима да ће мој прст проћи и да ме ништа неће болети. Када је све било завршено није ме толико болео прст, али ме је био страх како ће то изгледати завој,

скинем како ћу писати. Заиста, дошао је почетак

када

школске године. Сви моји школски другови су се весело играли и махали рукама, а ја сам била завијена. Размишљала сам да покушам да пишем левом руком. Све моје стрепње су се завршиле лепо.

Док сам ја бринула дани су промицали, мој прст је оздравио и ја сам са мало повијеним кажипрстом почела да исписујем првачке свеске.

Анђелка ПРОКИЋ

ЕГЕЈА ОРИ ОННОКН ОЛИ О ОИ На Воја

МАЧКА

_ Вребала је

| три ноћи до зоре, “ кућне мише

_ и страшне пацове _ маскирана,

| а од ноћи црња,

_ лов ловила

_ моја мачка Брња.

| Трећег дана, | у цик саме зоре,

пребројала Брња

све улове: - Четир миша,

два пацова страшна,

– уловљена крај | пшеничног брашна.

У У заносу,

' У ловачком хицу, ' скочила је Брња ' на ласицу.

Срећа сама

| што шапе не стеже, 5 па ласица хитро

| јој побеже.

_ Била би то

= много тужна слика ~ јер у борби

' мачке и ласице, | | настрадају обадва ратника. |

МКОЈА ОМПИЈЉИЕЈ А ТСПБИП ГА

До сада сам прочитао много књига. Велики број ми се свидео. Једна од најлешших књига за мене је „Књига за Марка".

Ту књигу написала је Светлана Велмар-Јанковић за свог унука Марка. То је књига бајки о српским великашима. Сваки догађај веома је сликовито описан. Једна од најлепших легенди је та у којој се прича о цару Лазару.

Према причи, цар Лазар био је цар змија. Од малена је комуницирао са њима. Овде се говори о томе како је један непријатељски војник покушао да киднапује

Лазара док је био дете. Међутим, то му

није успело јер су змије браниле дечака. Све што би он рекао, змије су и

извршавале. У пећини у којој је волео да се

игра нашао је змијску кошуљицу која га је :

чувала наредних 50 година. Тек на дан

Косовске битке претворила се у прах и:

развејала свуда по Косову. Некадашњи :

дечак, а тада српски кнез који предводи :

војску у одлучујућој бици по свој народ :

схватио је упућену поруку. Битку је изгу-

био, а легенда је остала.

Свака књига коју прочитам ми је:

драга, јер у свакој нађем поруку која ме учи и упућује на нова сазнања.

Богдан МАРКОВИЋ

= Кадје тако, а све прошло лепо, _ Брњу чека ' задробљено млеко.

ШТА ЈЕ РОЈ

Кад птичице певају,

кад се латице развијајуто је пролеће.

Кад деца као лептири лете по пољу.

кад мама тражи дечицу своју-

то је пролеће.

Кад цвета маслачак,

кад се испод пећи извуче стари, добри мачак-

то је пролеће.

Јелена ТОМИЋ