Podgorac

СТодборта,

= —

аеја лоша

це а елити 2000)

Родитељски ставови и развој детета у породици

ЛИЧНИ ПРИМЕР – НАЈБОЉА М

Не постоје ни рђаве биљке ни рђави људ Постоје само рђави одгајивач

Виктор Иго

пише: Мирјана Томић, дипломирани педагог

Ставови као динамичке црте личности, научени су и формирани у току живота, а не наслеђем

преузети.Могу бити позитивни или нега– тивни, што значи да је особа повољно или неповољно диспонирана према предмету.

Од ставова родитеља зависи како ће се они опходити према детету и како ће га васпитавати.

1. НЕДОСЛЕДАН СТАВ РОДИТЕЉА – изазива несигурно понашање детета,

2 СУВИШЕ попустљив СТАВ обликује размажено дете, које је у сво– јој суштини веома несигурно,

3. ПЕЕФТЕРАНО СПРОГ СТАВ — дете постаје несигурно, страхује, спутаван му је развој иницијативе и самосталности, 4. ПРЕТЕРАНО ЗАШТИТНИЧКИ СТАВ – плашљиво, несигурно и револтирано дете, 5. ХЛАДАН И НЕЗАИНТЕРЕСОВАН СТАВ — огледа се у недостатку љубави од стране родитеља, а дете је агресивно и осећа потребу за разарањем (деструк– тивносту и потребу за '"кидисањем" (агресивност),

6. СТАВ ПРЕЗАПОСЛЕНОГ РОДИТЕЉА —– веома сличан претходном.

Ако се ови ставови посматрају у светлу развоја самосталности долази се до закључка да сви негативно делују на тај развој, јер сваки такав став рађа несигурно дете, које не може да буде самостално, које је размажено или које стално страхује.

Родитељи у васпитању детета треба да заузму такве ставове којима ће помоћи детету да се осамостали. Уместо претеране спољне контроле која омета развој иницијативе, независности и способности детета да се укључи у социјални живот, дете треба научити како да се супростави проблемима и тешкоћама. Било да се ради о сувише

строгим родитељима или родитељима са претерано заштитничким ставовима, спутава се осамостаљивање, ствар– алаштво и креативност. У првом случају, дете је стално критиковано, што изази– ва одбојни став детета, негативно расположење и недостатак самопоуздања, док је у другом случају толико заштићено да је колебљиво и несигурно при било каквом деловању.

Родитељи треба да воде рачуна о равноправном опхођењу према детету, да не траже од детета слепу послушност и да не изражавају претер– ану бригу и лебдење над њим. Не би смели ни да потцене или прецене дечје снаге, нити да му одузимају слободу активности. Треба му омогућити стално деловање, размишљање и одлучивање. Неопходно је подстицати самоиниција– тиву. При постизању успеха дете треба бодрити, храбрити и подизати му самопоуздање и веру у сопствене снаге и могућности.

Постоје различити типови родитеља који одређују ставове у васпитању и односу према деци. Врло је чест случај да оба родитеља немају исте погледе на васпитање. Можемо разликовати следеће типове родитеља:

ПРЕБРИЖНИ РОДИТЕЉИ – живе у сталном страху да се њиховом детету нешто не догоди када они нису са њим. Најчешће су у питању мајке. Ови родитељи често не могу да сгледају стварне _могућностисвога детета у осамостаљивању, па предуго уместо њега задовољавају његове потребе и обавезе. Деца оваквих родитеља поста-– ју несигурна, непоуздана и несамостална. Стални страх у коме живе пребрижни родитељи често се преноси и на дете, па се оно плаши одвајања, продужава се његова зависност од родитеља и успо– рава развој.

СТРОГИ РОДИТЕЉИ - родитељи наредбодавци који често не дозвољавају никаква супротстављања. Деца таквих родитеља су обично нечујна, не понашају се природно, стално живе у страху од казне и кад јесу и кад нису крива, избе– гавају сусрет са родитељима поготово кад су љути, стичу навику да поступају како им се каже, никад не износе своје мишљење, ни у кући ни ван ње. Један број деце се повлачи у себе. Кад одрасту немају чврст став. Често, желећи да испоље своју личност, а што не могу у родитељском дому, испољавају је ван куће, чешће на негативан него на пози– тиван начин.

Постоје разлози због којих су родитељи строги према деци: брига о детету им представља терет и спутава их у остваривању својих планова и жеља, незадовољство својим положајем у друштву и резултатима рада проширују и на дете, строгошћу према детету надокнађују немогућност да се на рад– ном месту или у браку супротстављају разним видовима понижавања, нервно су лабилни, прихватили су однос властитих родитеља у васпитању који је био заснован на ауторитету страха.

АМБИЦИОЗНИ РОДИТЕЉИ – су они који своје неостварене жеље из младости хоће по сваку цену да остваре код своје деце, без обзира да ли су оне у складу са жељама и могућностима самог детета. Још већи проблем се јавља када су амбиције оба родитеља различите Налазећи се између сопствених потреба и обавеза, и терета који су му наметнули родитељи, дете постаје незаинтересовано.

ПРЕЗАПОСЛЕНИ ___ РОДИТЕЉИ –презаузетошћу обично желе да нађу оправдања за своје поступке у васпитању деце. Ако родитељи немају времена да се више баве дететом због своје презаузетости, оно ће дужи део времена бити препуштено само себи и утицају свих других чинилаца. Неће бити пасивно, већ ће у својој доколици обраћати пажњу на све што је упадљи– во. Васпитна запуштеност детета је проблем који је проузрокован на првом месту од родитеља.

Ове родитеље је лако препознати, јер су увек у журби. Своје одсуство од куће и бављење дететом надокнађују великим бројем играчака, испуњавањем и непотребних жеља детета, што је по њима правилан услов за развој детета.

ДЕМОКРАТСКИ ТИП РОДИТЕЉА – оба родитеља заједнички подижу своје дете, утичу на његов развој и подједнако се осећају одговорним када настану тешкоће или дође до нежељених последица. Свој. ауторитет код деце ови родитељи заснивају на међусобном познавању, поштовању и разумевању. Лични пример им је основно средство у деловању на дете. Они се природно понашају пред дететом. Не устручавају се да кажу када су погрешили или када нешто не знају. Дете таквих родитеља се не затвара у-себе, говори о својим успесима и неуспесима, сукобима и друговима. Оно је у могућности да се потпуно природно и спонтано понаша, јер у својим родите– Љљима налази основ за своју љубав и сигурност.