Podgorac
(Вођћаиња
8. март 2001.
н мемориам
%
ПРЕД НЕБЕСКИМ | ВРАТИМА
Драгославу Шошкићу
Реч ти пробрану тражим
која ме не би
у сузу одвела
и земљи окренула јер смејао си се
и говорио
да су оку небо
и сјај
и топола врхови прилика
Јер смејао си се
и кад волело
и кад болело те верујући.
да смех је
као брат и друг човеку и камену једнако
камену и таласу једнако
Зато ти
цвет маслачка пред капијом небеском остављам И ВИДИМ како му се
радујеш
пипоту 7 част
МОНОГРАФИЈА
скорашњи излазак.
- Комплетан материјал, који садржи низ података и сведочења о животу и херојској погибији једног од најславнијих људи из нашег краја, ових дана прослеђен је Штампарији "Уна" из Ваљева -
каже аутор Живан Грујичић.
“Живот и смрт Миленка Павловића, пилота-пуковника", коју је написао и приредио Живан Грујичић, књижевник из Осечине, налази се на штампању и може се очекивати њен
Да се подсетимо
занати Који нестају ·
Овим __ новинарским _— записом желимо да подсетимо млађе о занатима који нестају, а који су живот значили. Занати којих данас нема значили су доста и у развоју општине.
У прво време истичемо развој оних заната који су били у директној функцији за грађане. Почињемо са израдом сукна и одела од сукна. Сукно се израђивало тако да се одабере вуна и испреде основа, а вуна нешто слабијег квалитета се прела за потку. Израђено сукно се ваљало у воденицама ваљарицама, а најбоље је то радио Гојко Јеросимовић из Скадра и Обрад из Лелека у Скадру. Радили су то и други. На реци Љубовиђи је било десетак воденица ваљарица.
Тако изваљано сукно су кројили и израђивали одела мајстори абаџије. Поменућемо најбоље мајсторе тога заната. То су Чедо Алексић, Владо Прокић, Видоје Митровић, Милош Лукић и други. Сукнено одело је било лепо и веома топло.
Од разних животињских кожа правила се обућа и одећа. Кожа се штавила и доводила у стање да је могу врло брзо и лако обрађивати мајстори. Чувени је био Миливој Игњатовић , Ћурчија из Пецке, а обрађене овчије коже је највише користио за израду кожуха Душан Зељић-Зељан из Осечине.
Лицидер, занатлија који је правио ситне колаче и израђивао свеће, био је Предраг - Прегача Живановић. Познато је да је колач "лицидерско срце" момак куповао својој девојци и то је био знак да је у њу заљубљен.
У сеоским домаћинствима су ткани ћилими и израђивани вунени
·
до
џемпери. Дуги зимски дани када се није _радило у пољопривреди коришћени су да се вуна испреде, и потом се ткају ћилими. Да би ови лепше изгледали вуна се бојила разним бојама. Чувени бојаџија је био Цветко Пантић, њега је наследио син Димитрије. Данас више у Осечини нема бојаџије.
Дика и понос су били опанчари. Израђивали су опанке, а понос је био опанак звани "шиљкан'. Чувени опанчари били су Милијан Марковић, Чеда Глигорић и Филип Живановић само што је Филип пре свих почео да израђује и ципеле.
Од лимова је Жика Јевтић израђивао разне предмете за домаћинство као што су тепсије, канте, чункови и фуруне. Део тог старог заната се задржао и до данас, али је тај занат угрожен израдом друге опреме за домаћинство.
Пластичне каце су потиснуле чувене мајсторе бачваре: Алиће, Миљковиће и Думановиће који су израђивали бурад и каце које се и данас налазе у употреби код многих домаћинстава.
Постав, или другачије речено, изаткано платно од кудеље и ћетена, и данас би имало своју вредност. Али, веома мали број је оних који сеју кудељу и ћетен.
И тако нестају полако занати за које млади људи нису довољно сазнали, а који су за оно време живот значили. Садашњи занати као што су прецизна механика, аутомеханика и други у то време нису били познати.
Обрад ПАВЛОВИЋ