Podgorac

(Вођћаиња

8. март 2001.

н мемориам

%

ПРЕД НЕБЕСКИМ | ВРАТИМА

Драгославу Шошкићу

Реч ти пробрану тражим

која ме не би

у сузу одвела

и земљи окренула јер смејао си се

и говорио

да су оку небо

и сјај

и топола врхови прилика

Јер смејао си се

и кад волело

и кад болело те верујући.

да смех је

као брат и друг човеку и камену једнако

камену и таласу једнако

Зато ти

цвет маслачка пред капијом небеском остављам И ВИДИМ како му се

радујеш

пипоту 7 част

МОНОГРАФИЈА

скорашњи излазак.

- Комплетан материјал, који садржи низ података и сведочења о животу и херојској погибији једног од најславнијих људи из нашег краја, ових дана прослеђен је Штампарији "Уна" из Ваљева -

каже аутор Живан Грујичић.

“Живот и смрт Миленка Павловића, пилота-пуковника", коју је написао и приредио Живан Грујичић, књижевник из Осечине, налази се на штампању и може се очекивати њен

Да се подсетимо

занати Који нестају ·

Овим __ новинарским _— записом желимо да подсетимо млађе о занатима који нестају, а који су живот значили. Занати којих данас нема значили су доста и у развоју општине.

У прво време истичемо развој оних заната који су били у директној функцији за грађане. Почињемо са израдом сукна и одела од сукна. Сукно се израђивало тако да се одабере вуна и испреде основа, а вуна нешто слабијег квалитета се прела за потку. Израђено сукно се ваљало у воденицама ваљарицама, а најбоље је то радио Гојко Јеросимовић из Скадра и Обрад из Лелека у Скадру. Радили су то и други. На реци Љубовиђи је било десетак воденица ваљарица.

Тако изваљано сукно су кројили и израђивали одела мајстори абаџије. Поменућемо најбоље мајсторе тога заната. То су Чедо Алексић, Владо Прокић, Видоје Митровић, Милош Лукић и други. Сукнено одело је било лепо и веома топло.

Од разних животињских кожа правила се обућа и одећа. Кожа се штавила и доводила у стање да је могу врло брзо и лако обрађивати мајстори. Чувени је био Миливој Игњатовић , Ћурчија из Пецке, а обрађене овчије коже је највише користио за израду кожуха Душан Зељић-Зељан из Осечине.

Лицидер, занатлија који је правио ситне колаче и израђивао свеће, био је Предраг - Прегача Живановић. Познато је да је колач "лицидерско срце" момак куповао својој девојци и то је био знак да је у њу заљубљен.

У сеоским домаћинствима су ткани ћилими и израђивани вунени

·

до

џемпери. Дуги зимски дани када се није _радило у пољопривреди коришћени су да се вуна испреде, и потом се ткају ћилими. Да би ови лепше изгледали вуна се бојила разним бојама. Чувени бојаџија је био Цветко Пантић, њега је наследио син Димитрије. Данас више у Осечини нема бојаџије.

Дика и понос су били опанчари. Израђивали су опанке, а понос је био опанак звани "шиљкан'. Чувени опанчари били су Милијан Марковић, Чеда Глигорић и Филип Живановић само што је Филип пре свих почео да израђује и ципеле.

Од лимова је Жика Јевтић израђивао разне предмете за домаћинство као што су тепсије, канте, чункови и фуруне. Део тог старог заната се задржао и до данас, али је тај занат угрожен израдом друге опреме за домаћинство.

Пластичне каце су потиснуле чувене мајсторе бачваре: Алиће, Миљковиће и Думановиће који су израђивали бурад и каце које се и данас налазе у употреби код многих домаћинстава.

Постав, или другачије речено, изаткано платно од кудеље и ћетена, и данас би имало своју вредност. Али, веома мали број је оних који сеју кудељу и ћетен.

И тако нестају полако занати за које млади људи нису довољно сазнали, а који су за оно време живот значили. Садашњи занати као што су прецизна механика, аутомеханика и други у то време нису били познати.

Обрад ПАВЛОВИЋ