Podgorac

16 СЛодгорац,

Летос, на слави и у Лолигу

Сатаиви

•Запажени наступ фолклорног ансамбла из Осечине• Млађи чланови КУД-а боље се прилагодили новом начину светковања од старијих фолклораца•

Мало ко зна да је Свети Владика Николај Велимировић Духовник, који је проглашен и канонизован за свеца, био заљубљеник у ту "чаробну фрулу“, коју је он звао "свирала". Често је свирао пред верницима и калуђерима, у самоћи, у туђини, на својим путовањима, па и пред моћницима које би свиралом одобровољио и постигао циљ у мисији својих духовних и световних посланстава.

Поводом канонизације Св. Владике Николаја, манастир Лелић са благословом Преосвећеног Епископа ШабачкоВаљевског господина Лаврентија, организовао је први пут велике Светопреображенјске духовне свечаности у славу фрулаша, Светом Владики Николају у част.

У манастирском храму, после литургије настављало се причешћем. Свечана

Сунце жеже, а фолклорни ансамбл КУД "Крушик-Пластика" поче својом игром програм да приводе крају. На позорницу скочи чауш и загрми песма сватова. Бљесну ниска бисера саткана од зуба наше сјајне играчице, Светлане Гавриловић. Оркестар везе, кумово коло тресе, дрма се и бина. Публика здушно аплаудира а у првом реду свештеници у дугачким црним одорама.

Свака част, публици и извођачима програма, то је права свенародна светковина.

Звуцима са позорнице и пљескању публике уплете се и звецкање тањира, а њина; шарени пасуљ, риба, колачи а уз то; сокови, пиво и ракија за све присутне.

Код, мало зрелијих чланова ансамбла, чуђење, несхватање, теже прилагођавање и прихватање оваквог начина славља.

Литија креће ка окићеној позорници где се ломи славски колач. (| Први — домаћиниј||

славе фрулаша билију;

су познати и прослављени, певачи и фрулаши браћа Бајић - Тома Андрија.

врућина, око 38- 40 степени, али никоме није сметало. | Први се свирале латио Бора Дугић,| затим фрулаши из Прислонице са такмичења фрулаша, победници фрулаша најмлађи и најстарији међу њима и члан нашег оркестра-Мирче Ракић. Запева Светлана Стевић, па девојачке певачке групе из Ваљева и Чачка, заори се песма појаца Павла Аксентијевића.

Млађи нису имали тих дилема. Нису као играчи, запамтили програме за 29. новембар, ни за 7 јул, ни камерне сале и такмичења у њима, па су се лако и без коментара прилагодили овом начину светковања.

Д. МЕДУЛОВИЋ

Прослава мале матуре

ПОСЛЕ ДВЕ

Уобичајено је да се обележавају годишњице велике матуре. Првих дана септембра десила се јена несвакидашња прослава 20 година мале матуре.

Сада већ далеке 1983. једна сјана генерација дечака и девојчица завршила је осми разред.

Тада су то била деца, данас после двадесет година одрасли људи од којих многи имају своју децу, неки чак и старију него што су они били те '83.

Шестог септембра 2003. шездесетак ученика из те генерације скупили су се да би обележили 20-то годишњицу завршетка "осмолетке". Заједно са њима били су и њихове разредне старешине Ђука Љубица (једина која је у пензији), Милица Митровић, Бора Јовановић, Милисав Радивојевић и Јовица Спасић.

Најпре су одржали час разредног старешине у учионицама школе у Осечини, а потом су сви заједно отишли да наставе

прославу у ресторану гМуње“.

"Где си Шмеки2'"-"Здраво Томићу школе!""Алићка, па јеси ли то ти2" само су неке реченице на почетку дружења старих другара. Почетни суздржани утисци спонтано су се уз одличну музику и певање Чеде и Дарка претворили у ерупцију одушевљења што су се некадашњи школски другови после толико година | поново срели иј дошли у прилику да се подсетеј

тих дивних догодовштинај из школских

клупа. Наравно била је то прилика да се испричају и о томе шта су и где су сада.

11. новембар 2003.

Писмо! из РА

Пре“ само неколико. десетина година ауто. буси: су код нас били права реткост. У последње време убрзано хватамо корак са светом. И, док савремене земље смишљају супер-модерна превозна средства, са још модернијим погонским горивима, ми смо се дали на увоз аутобуса: Половних, наравно. Није важно, нема веза, битно је да лепо изгледају онако шарени и спратни.

Некада су се аутобусима возили пословни људи и господа - а сада, због великог броја аутомобила, углавном разни пепеници, ретки радници и ђаци. _

"На релацији Крупањ-Бела. Кеа оаа ака данас веровали или не, саобраћају (директно или "успут") аутобуси чак пет превозника. Претходних година ред вожње био је устаљен и дневно је постојало свега неколико линија, у три ударна термина. Данас се не можемо пожалити. Има их, чини се, и превише. Јуре и журе похабани и полупразни аутобуси, успут се претичући, хитајући да преузму ретке путнике другом тиспред носа" Крету 5 минута раније од супарника, вешто заобилазећи рупе и препреке дуж запуштеног коловоза. Приј том често стају на свакој кривини, код сваке продавнице _ - _ свирајући фамилији, комшијама и познаницима. Они којим је звучни сигнал упућен отпоздрављају - а они други се мрште и негодоју. У многим возилима нема кондуктера, пржава су и без климатизације, а понашање путника је често такво да је право чудо како возачи уопште раде. Код нас ће се већина: путника одмах стуштити на- прво седиште и започети необавезну конверзацију са возачем - као да човек није на радном месту.

Да сумирамо:"Ласта" је најчистија, најпрофесионалнија - али и најскупља. "Седми јули" је најпријатнији, најнеформалнији и највише излази у сусрет. "Лозница транспорт“ је најтачнија и најпросечнија у свему. Приватници - "Заре" и "Белегија: су брзи, фамилијарни, експедитивни и - у мртвој трци!

Дакле, као на вашару - за сваког понешто. Ко воли нек' изволи. Ко је спреман на авантуру:- нека плати инека се вози. У једно смо, ипак сигурни:ово је најбезбеднији начин да стигнете где сте наумили. ВОМ МОМЈАВЕ!!

Славка АНДРИЋ

Уз добру музику и одличан роштиљ газда Мике и газдарице Наде све то заливено пивом шприцером и осталим средствима за опуштање, славље је потрајало до дубоко у ноћ.

Растали смо се одушевљени што смо се срели са жељом да се поново састанемо на Видовдан 2013 на прослави 30-то годишњице.

Веран КРСТИЋ

| ћ + Е Бо