Podunavka Beograd

34

н%га. И то право, и сходно и исторически истинито; ерт. е ЖивковићЂ СтеФанЋ свомћ роду ревност!. и истину услугу заиста са бћдствомђ самог-в свогђ живота указао, почемљ знамо, да е онђ у Сербш онда слунио, и онде, где е пуцннва бмла и вогогоћи ватра се просипала, као што е и кодђ Аидук - Велвка на Банви бмо, где се и поболео, па е онако боланЂ постелго оставити, и изђ очевидне опасности бћгати морао. 2. „Откако славномЂ СгеФанЂ снинбш ми возложи креств на перси, стр. 38. Ово е, вели, безпослено. " — То безпослено ние. Но говорити о томе , доста е безмћстно; ерЂ то принадлежи кђ внутренвои вредноћи, о ко!Ои овде, као што е напредЂ назначено , ние говорЂ. Мв1сао е пакЂ та : Ево има већг. четири године, како самв АрхимандритомЂ постао, дакле као исподђ стеге зависимости изишао, па ми е могуће бшло, и опетЂ гоштђ на слави монастирскои за цћло то време до данасЂ нисамв бћш. Ово се неможе рећи безпослено; ерЂ друго е кадЂ зависи одђ другога , да види славу, а друго е кадЂ зависи то одђ нћга самога, па опетЂ вид^о ние. 3. „У кои часЂ ме ВуковммЂ поздрави тм МеценатомЂ, престадо вђ тоиже бмт', стр. 41. Зашто то?" —• За ово ено обнснешн у првои строФи , где каже: „Изђ Шишатовца ВукЂ отиде;" па заго и престаде му онђ бити МеценатомЂ. У оно време е ВукЂ у Шишатовцу кодђ МуШИЦКОГЂ жив10. Онђ е донео одђ Копнтара изђ Беча Рћчнике разне, као Микалл, Лмбрешића, Беллостенца, Делла Беллу, Хаима, Велеславина, Стулли, Бандтке. И Мјшицкш га е као праввш МеценатЂ цћлу годину ту држао и издржавао, и у сзмомђ послу, т. е. у сачинлванго Рћчника и Грамматике подпомагао. О овомђ извћстивипи се МитрополитЂ пише МушицкомЂ, да одма иде ВукЂ изђ манастБфа, да ние онде на трошку. Дакле га е престао подпомагати, и тако престао е МеценатомЂ нћговимЂ 6б1тИ. 4. „Кое сђ борен1емЂ л понесо и носимђ, ст.р. 43. Какова су то (т. е. каково е)?" •—

То значи: Четрнаисто е лћто, како име Лук!ана носимђ , т. е. како самх> у чину овомђ , и еднако се боримЂ, т. е. сђ неугодностго живимђ . Неугодности те и у двору Митрополитскомђ и у манастнру доста е овде напоменути; онђ исповћда да су бБ1ле неугодности, као што ш е онђ осећао; нити о осећанго нћговомЂ неугодномЂ , кое онђ исповћда, икакове сумнћ има, башЂ да бм ко и внћшнћ причине у обрану узети хотео. 5. „Зашто назгва на стр. 45. Вука крмлатнмЂ, а на стр. 48. бћдннмЂ ? '• —• КрБ1латб1мђ зато, што е ВукЂ наивБхше у оно време путовао, дакле као прелетао, кое прелетанћ предпоставлн крБтла. Да се пакт> бћдннмЂ назвати могао, о томе нема сумнћ; ерв е бћданЂ у свакомЂ смБгслу бно. 6. „Кои су то Милоши, Мговићи, Топличанн, стр. 49. и како свезаше?" — Толкованћ слЈ.дуе за нг.има сђ овнма рћчма: „Мншце имђ позна Стамбуле бћснми, тн, и гордБхиГалле!" — Дакле сви они гонацн нови, кои су у Сербш проти†Даиа отечествл и народЂ бранили, и они храбри витезови Срблви, кои су у Аустрш проти†Француза храбро воевали, подобни су Милошима, Шговићима, Топличанима. Свезаше цћпЂ народну, т. е. ланацЂ, или согозђ скопчаше, утвердише. Ово ее све односи на ратЂ Србала са Турцнма, и АустрЈе са Французима, дакле све наидадћ до 1815. год. — А на стр„ 67. кнб . II. гди каже: „Свергше сђ Европн цћпЂ, вси Ирои уже всгодђ почиваготЂ намЂ" , разумћва одђ год. 1813. и 1815. год. овамо, почемЂ е согозннмђ силама НаполеонЂ побћђенЂ, и мирЂ после Бечкога конгресса 1815. год. утврђенЂ, да већг. рата нема, но да Ирои одпочиваго у миру. 7. „Какова е то враж1а рука стрелу напрегнула ? стр. 54. " — То су тужбе нћговм калуђера, кое су ишле на нћго†убитакЂ. 8. „ЖдралЂ, ние ли коиб ? стр. 70. " бсте конб , то се само каже. 9. „Божество намЂ е душа у тћлу и пр. ј на што то ? стр. 72. " — Ово дакле нетреба толкованн, ерЂ неизлаже се, као да се неразу-