Podunavka Beograd

35

ме; но ПБ1та се, на хпто е; дакле принадлежи пмтанћ ово кје . внутренвои вредноћи, о коши овде ние говорљ. 10. „ЦћномЂ спокоиноети мое дадо му слиностб , стр. 73. гдћ е та сниностб ? " Наравно у болћмљ виду, оправлашо манастмра, као што знамо барљ то да е кел1е неке доправ10, и нову ракиџиницу начин10. Но и ово принадлежи кђ виутренвои вредноћи, а не кђ неразумителности. 11. „Само духу свобода да ми се врати; стр. 74. Да ли ние бмо свободанљ писати прЈателћмљ ? " — И ово е разумителпо, но мана се налази вредноћи внутренвои, о ко10и ние рћчв. А правданћ лагко бм се нашло у самои простои пословичнои истини : весело срце куделго преде; па Богме и духЂ слободагљ од1> бриге, бћде и напасти радо пр1нтелвима пише. 12. „Даи Мецената ми наиди, стр. 74. На што ли?" — И ово ние неразумително, но побја се само внутрена вредноћа, о коши ние говорЂ; желви се нћговои замћра, као да му ние погребанЂ бмо МеценатЂ. На ово бм простЂ одговорЂ бв10, да свак1и зна наиболћ, шта га тишти, тако и Мушицши е наиболћ знао, шта му е вуждно, па то е и ;кел10. 13. „Да е духЂ мои самЂ Богђ , стр. 75. Како е то ? " — Ово е тако, као кадЂ зверина каква насрне на човека, па оваи стане и оштро е погледи, а она се ужасне одђ величине и важпости нћгове, и повуче се иатрагЂ. Но ние требало овде изоставити: ,,Ил' му с' чини, да е духЂ мои самЂ Богђ. " 14. „ЗарЂ да га ладнммЂ иазове таки, стр. 77." — ЗарЂ еств турско, чини ми се, као и текЂ, а таки еств греческо тахг\" И ово е разумително, но дира у внутренго вредноћу, о К010и овде ние рћчв. Да ли Г. 1оанновићћ изђ истипе ммсли, да Мушицкш ниб знао какове су то рћчи „зар ђ и таки;" или е само радЂ да друге о томе увћри, ако онђ и неммсли. Оно бм бмло чудпо, а ово ружно.

15. „ Гдћ е каоедра СрбскогЂ езмка? стр. 90." — Ово е лагко бмло разумћти. Како се разумно предпоставити мора, да е Мушицкш знао, да у оно време , кадЂ е оно писао, нема каведре Србскога езмка, то се и само каже, да се разумћва каоедра, кон треба да буде или кон ће бмти као што се види лсно изђ Оде 29. кнб . II. стр. 79. кого е писао те исте године „о заведен1и каоедрЂ Сербскаго измка и пр." 16. „Гдћ ли НанееонЂ ? 79." — Разумћва се похвала и споменЂ, коимђ е онђ самЂ заслужене у роду мужеве овћковћч10 и обезсмерт10, Та онђ е пћвао Стратимировићу, Владици црпогорскомЂ Петровићу, Живковићу, Текел1ама, Савви Продановићу, Вуковићу, ДобровскомЂ, Копмтару, ШаФФарику, Марку Серв 1 искомђ , Болићу, Путнику, Цару француј Лудвику, Чести народнои и т. д. 17. „Меће електронЂ; а доле стоиш;итђ 7 стр. 93. 6 ли то тако ? " — ЕлектронЂ ние хцитђ, но толкованћ одђ толкователа свои собственнм ммсл1и може пршмити: и 1цитђ брани одђ непр1ителвскогЂ оруж1н и нападаил. 18. „Л онј ' рода вћранЂ буд', стр. 128. Шта е то?" — То е то исто што: Роду твомђ вћранЂ буди свагда. 19. „На што онаи ст ^ хђ : ушс Н атох- ра1пае, ЈаиЈишгрш Јттепза сирјДо, стр. 121." И ово Г. 1оанновић1. разуме, но као за несходно држи, дакле дира вредноћу внутренго, о коши овдћ ние рћчБ. 20. „На дасци плмвамЂ по мору несреће, стр. 122. Какове и зашто? — За Архимандрита и настоателп манастнрскогЂ доста е велика несрећа, кадЂ га МитрополитЂ презре, дигне руке одђ нћга, и одузме му управленје манастмра, бмло то зашто му драго. 21. „СадЂ се спремамЂ нравственна Мнлоша ко слави, стр. 128. Што е то?" То е то: СадЂ радимЂ, да себе оправдамЂ и очистимђ одђ нанешенм ми лнга' кодђ мога Надлежателства како да се снлнђ покажемЂ у нравственности, до онога степена, као што е Милошђ (ОбилићЂ) у гоначству св!>ту се по-