Podunavka Beograd

у т А м

. V 4.

У С у б о т у 22. Л н у а р а

•л\ ;пУ 71 8 5 4.

-V, у':-Л / Ч / V / 1

\*^5^

С л о в о ■ а % Ф:ББ. САву. говорено Игннтиемт. Станииировићен , ПроФессоромЋ штатнстике н кримнна.шои. философшскоп . права, о. в. Ректоромт. Днцеума К. С., у Београду 18^^.

Свечанћш видђ сниногђ овогђ торнгества, и желлни са св1Ш страна иђ прочелго управлћни погледи Ваши, сиирено, но живо изгледаго и озбилвно знати желе: едали е за славу Светогђ Отца и Просветителл нашегЂ, кога паиетв 1,анапшБнчтћ даномт. чистбјмђ , духомт. преизпунћни и веселл видомт. одевени, торжествено овде свршуемо и славичо, такође и одђ стране ученика и учители свечанћш дарЂ припремлћнЂ, и на олтарЋ вичитогђ му возпоммнаН1л чистбјмђ срцемЂ принешенЂ ? Есте Србск'ш Роде, и многопочитаеми свакогЂ реда слушателби ! есте припремлЈ.нЂ, и мени торжественомЂ беседомЂ отдати га поверенЂ! Мени велимЂ, кои нити самв кадЂ у животу важше одђ данашн Ј јгђ торжество лвибшђ говоромЂ светковати, нити слинје одђ овогђ собраше поздравително предсретати срећанЂ бно! па у тои неукости мо10и, кои се зарЂ ни сђ десетБ1МЂ овде споредити нисамв кадарЂ, шта са«н» за паметникЂ славе СветогЂ Отца, Просветителн, н Патрона нашегЂ пре избрати знао, већЂ по могућству сила мои предЂ целммЂ светомЂ одкрити иизнвигн силну важностБ врлБ1 наука, коима е светБШ ПросветителБ напљ себе сђ толикомђ жертвомЂ посветити возлгоб'10, да е круну државну сђ м1т ромЂ просвештен1л променути готовђ 6 б 10. —-

У надежди дакле, да ћу сђ пунБШЂ вниманлемЂ саслушанЂ 6 б 1 ти , желимЂ: о важности и врлости наука, што будемЂ знао, говорити, и колико будемЂ кадарЂ 6бш , хвалу имђ воздати. ДревнБШ е и предревнБШ задатакЂ ума човеческогЂ: разбиранћ и умованК о блаженству нашемЂ; па опетЂ, многопочитаеми свакогЂ реда слушателви! рћшаванћ нћгово са свакимЂ поколен1емЂ, даже са свакомЂ особомЂ рода човеческогЂ непрестано понавлн се и повторава, ербо се и мб 1 сви, као и предци наши, са силномђ за блаженство желБОМЂ на светЂ порађамо; коимђ покретомЂ тада, по самои природлг, наравно се прнволнвамо: о истиномђ блаженству нашемЂ, и нелажнимЂ таковога причинама желвно разбирати и умовати. Прикладно томе, истоветну судбу и удесЂ изкусило е такође: разбиранћ и изпБ1тиванћ о важности и врлости наука, кое ако и не единствено, доиста преимућствено човека блаженству своме приводе, и кђ томе наипретежн1К) частБ свого приносе; за кое имђ и есте свакш векЂ, нова на светЂ производећи лица, коа су коренЂ сладости нБ^ове окусила, такође нове славе и похвале наидостошпе саплетао венце. Па када сзмб се, за овеликолћпствовати славу и честБ СветогЂ Отца и Патрона нашегЂ, и самЂ данашнБимЂ даномЂ таковога дћла и предпр!лт!л доста смћло латјо, сђ речма II. и ВеликогЂ Фридрика желимЂ таково да почнемЂ. кои вели: да свакш онаи, кои иоле достоину наукама похвалу отдати жели, такову сђ похваломЂ П о ез 1 е вали да почне. И доиста, коме природа вкусЂ и чувство о Музама ше подарила, томе оскудћваго две силе, сирћчЂ воображешл, и нравственогЂ осећанн—сила, безЂ кои ни на самомљ вб1соки наука полго нико, као великш мун ;ђ, полв10 се и1е; ерЂ и самЂ разумЂ, ако на помену-