Podunavka Beograd

Но што е великомЂ, то ше и маломт, духу дозволћно; подђ првогЂ ]е презнран!! мнћвјл поедннм лица почвално постоннство, а кодђ последн1.гЂ гадно тврдоглавство, кои безусловно и наиболћ совКте читателн свои одбацуе. Тако кадЂ Г. В. РадишићЂ врло умћстнми совћтт. С—, да у избору рћчш, по свои прилици, предосторон;анЂ буде и онакве рћчи бршклљиво избћгава, кое намЂ вкусЂ и нћжно чувство вређаго, у одзБгву своиђ на стр. 192. I. час. ГОл. само збогЂ тога презире, што истми С. ше стихотворацЂ, заиста прекомћрно узданћ у свогћ лажногЂ бога, кои га одушевлнва, полаже. Л у пунои мћри одобравамЂ совћтЂ овога, а у исто време и Г. Вукашина увћравамЂ, да и онаи, кои дара кђ стичотворству нема, може о стиховима судити, а често болћ, него и сзмђ стихотворацЂ. Камо срећа, да е Г. РадишићЂ не само оваи, но и млоге друге даваие му совћте кђ срцу прим!о, те небм можда онанве грубе погрћшке учин!о; ерЂ само нћму подобни непризнаш, да: „езикЂ се обрће, езмкт с е п о устмаврти, изђ главеизсунутибуну, пићемЂ прати гелскји си грклннЂ смраднБ1МЂ вонима гађати, налити несвтоств продрту, одђ бурага прав и т и житницу" и млога друга, кои ни еданЂ правни стихотворацЂ на штету нћжнога чувства употребити неће, да велимЂ ове рћчи и нзражаванл, коима е ода нћгова „ра доелцмма и радопилцнма" одлично нагрђена, нису стихотворства достоина. Но кои е до те слабости дошо, да нвно предЂ свћтомЂ прогласи, да „н ћгово лице Паллада сен и," томђ се лако и веће погрћшке прашташ. Само га оваква слабоств извинити може, кадЂ ммсли, да е нћму као СТИХОТВОрцу СЛОбодНО КОВанћмЂ по св010и волвн рћч!и езмкЂ нагрди ги и одђ правила обшти у ммшлћнго и чувствованш одступати единствено збогЂ различности у створенго: „Та Богч» по свему створу л!е Различноств; лгодн е мудрн лгобе." Ако е икомђ забранћно одђ обшти правила у мишлћнго и чувствованго одступатн, то е стихотворцу, кои тммђ поглавитБ1МЂ средствомЂ, наблгодаванћмЂ реченм правила, цћлв свого постизава. Превелика ограниченоств знанн нћговогЂ н низкЈи духЂ пуке простоте и худе чувственост« кои се у свакомЂ саставку нћговомЂ вмше ил« манћ примћтити дае, наиасше се показуе у онимт, предметима, кои се умомЂ и прилћжномЂ нау^ комђ , а не силомђ уобрангенл пестизаваго. Ј описиванго таквБ1 предмета постае намЂ неотесанммЂ и грубБШЂ изражаванћмЂ преко мћре теготанЂ. Оваква е споменута ода нћгова „радоелцБ1ма ирадопилцмма, пабезЂневолћ задуженицмма." По сполншности оде ове заклгочавагоћи, рекао бм, да е сачинителв намћру имао, сатиромЂ е направити, а кадв овамо изиђе нагрда, подобно Орац ^евомЂ лончару: „ашрћога соерк 1П8111ш; сиггеп1е го1а сиг игсеи« ехН. 1 ' Неимагоћи ни понат1н о сатири, нн способности, ни унутрашнћ самосталности, незнагоћи правогЂ опредћлћнн сатире, ни нћно право кђ човечеству одношенћ, морао е наравно о грднБШ онаи каменЂ потакнути се. (Продуженш слЗздув.)

Н Б Ш Т 0. ЗваничнБШЂ посломђ путугоћи по ОкружЈго Ужичкомђ и дошавши у АрилћкЂцркви задужбине славнБ! Неманића, посћтт самв и оно мћсто, гди е, како лгоди кажу, кралв ВукашинЂ свога цара Уроша убЈо. Ово е на еднои вбјсини , н тако е , да многе околне планине надвБ1шава. По нћму тече една мала, но весма лепа вода. Оно се зове „ПогледЂ," по свон прилици зато, што су валвда лгоди говорили: „Поглед', поглед' гди царЂ нашЂ погину." М. Т.

НОВЕ КНБИГЕ. Златотеорно село. ПриГатна и истинита иС1Пори1а за р,обре сеоске школе, и ризулте селгане. Од Енрика Чокка по шестол^ поправлг>енол1 изданиГу с нелсагког превео /Јилштриге Поповић , ђакон и Угител* Сегедински. Сегедин, 18*13. Трошкол » и слоеима 1оеапа Грина, ц. к. кн1>игопегатателг,а и кнЂигОпродавца. —• На 8-ку, стр. 159. Кореспонценцгл изг Париза , или финанцгнлни и тргоеагки проекти одх вд«ог« питолгца Србскогљ правителства. У Б^ограду. Пегатано у правителственоп кнгигопегатнЂи 1843. •—• На 8-ку, стр. 30.

Иадаво н печатано

УчредннкЋ М нјош! Поповии, у Правнтелственои Кнвнгопечатнкн у Београду.