Podunavka Beograd

34. § Кои бм човекЂ рђаву човеку, аидун у, дао леба, а неказао одиутЂ селу, да се таковми гони, онаи да прими каштигу аидука. 35. §. Ко бм отишо у аидуке , и ценш и хар° браћу свош , томе ника1 !Ове милости ни предае никадЂ, но еднако да се тера, и кадЂ се у Ф атн, живћ да се иреда суду , и судЂ да поврати похарано, да му изпребЈл и ноге и руке, и потомђ на коло да се разаппе. 36. §. Кон бм се старешина, еудацЂ, нли кои му драго бмо чиновиикђ , усудш, да аидуке цшлћ, и народЂ да хараш, и нћму се даго, да »и онђ сакранлва, толхе, ако се чисто осведочи, каштига по пропису 35, преписуе му се, да е онђ харо, а не они аидуци. 37. §. Старешина, или кои му драга судацЂ, ако се пронађе, дав са лоповима, кои конћ и волове краду; ако се усуди, са онаковинЂ делити, а коме е украдено неплаћати, но лопове бранити, а снротишо угнћтавати, таи одсуђуе се, како истмилоповђ, подђ каштигу, и власти да се лиши. 38. §. Народу у власти ше избирати вонпичке старепшне, кои ће воискомђ управлнти, и на бои водити. Ово остае на промотрен ^ш воене власти и старешина, да они нзберу , кои е вештЂ и изкусаиЂ воиску воднти, и нбомђ управллти. Народу се допушта избирати судца за мађистратЂ, сеоскога кмета, срезкогЂ, то естг, кунпанинскогЂ кнеза, а избацити ни еднога да немоа .е безЂ суда и велике власти, докле му се небв1 нашле и осведочиле погрКшке, и погрћшке га могу извадити изђ звашн , а лишити волн нич1л, или хатерЂ, или пизма.

КРИТИЧЕСКШ ПРЕГЛЕДТз СТИХОТВОРШ)1 ИР0ИЗВ0ДА Г. ВУКАШИНА РАДИШИћЛ. (ПродужсккЈ.) ПредметЂ е сатире, удалћнћ ]одЂ природе, покварена садашнвостЂ, дћиствителнми характерЂ заблуђеногЂ човечества у сравнћнш противоположеногЂ идеалногЂ савршенства; Цћлв пакЂ, побудити у нама негодованћ и одвраћаи одђ дћиствителности изђ притивополонсеногЂ идеала. СатирикерЂ, одушевлћнЂ

идеаломЂ нравственогЂ савршенства, слободанЂ одђ сваки страстш изаблуђеин, спокоинммђ духомђ сматра нравствене погр].шке, и ст> висине независимости, самосталности и савршенства свогђ , изсмеава или казни лгодске лудости и заблуђенн, но ннкадЂ се сђ вмсине свое тако нко доле неспушта, да бм се сђ осталима сравн10 и помешао. КазнЂ нћгова никадЂ ше дивла ни сурова, но увекЂ свое вмше произхођенћ показуе, као што му изсменванћ увекЂ печатЂ озбилЂности и узвмшеногЂ духа на себи носи. СатирнкерЂ дакле, као свакш правми стихотворацЂ, н 1е породЂ дГ.иствителности, но лћпшега свћта, огледало, кое намЂ ругобу нашуизЋ сравнћнн показане савршен1е лћпоте увиђати дае. *) Но ово бм млого бмло и помб 1 СЛ ити , то ли одђ Г. Радишића захтеваги, кои е изђ обичал и слепогЂ подражаванн јоштђ гори одђ нћга стихотвораца стихотворцемЂ постао. Кои е самЂ на нискои, а вмше пута и на нијкои одћ насЂ точки, може ли насЂ таи сђ идеалима упознати? Онаи, кои незна, шта гнусне оне пороке, изешностЂ и п 1 н н с т в о гнуснима чини, може ли насЂ одђ ти порока одвратити? Нћму е изелнца и шлница само з 6 огђ тога гнусанЂ и презренн достолнђ , што преко мћре новце троши, и што се безЂ неволћ задужуе, а не збогљ тога, што е и кодђ едногЂ и кодђ другогЂ слободна во.ш у гаднми лрамЂ упрегнута, што е умЋ, наипмппи неба дарЂ, закопанЂ , и што е еданЂ као и другш ннже скота поншкенЂ. Онђ насЂ нежели одђ порока овм одвратити , што су онн сами по себи зла и гробЂ наше н р а в с т в е н е ц ћ н е, но што намЂ примлћно ело и пнће неможе до века у стомаку остати, већЂ данасЂ ест!,, а сутра ше. По овоме, небм требало ни ести ни пити, но одђ воздуха живити. „Новацт. стра' ме Изт» кесе шћерда'ћу кудгодЂ; дан да Л нћга одма крозг гушу вернми ми У ковчеи. спуотимЂ. —• Чудант, си човече! Незнаии. ли тога смешну справу? —• Сутра ти не'ма у нћму оног-в, Ш го с' данаст, тако верно му предао. " —•

*) ©1С ба^ге 1(1 Лбегђаире 5ег ЗЗН&егГрсиф 5еЗ а6» Г о I и 4 е п ОЗегоијЛГеопЗ дедеп б г с дешегпе 5ШГг{11ф?е14 о&ес &ег бигф &аЗ а&ГоГи1е 23еши0(» Герп сегшј»е!{е ©едепГа^ &ег 3&ее дедеп бје ®сГс&е1пипд. ©игГф.