Podunavka Beograd

Као што се изклтчителностг. у иианго вештественм, тако се исто обштноств у иманго умнм добара, у ммш.гћнго, у савести и верованк> свуда обмчно жели и намеће; но повестница ноузданни е сведокЂ , да су у она времена, о коима е сада речв, верозаконне ммсли не само поединммЂ лгодма него н целммЋ народима и вероучит ^лби и политически вероуводителБИ сћ такимт. насил!емт> наметали, да се управо не зна, да ли е нмше света радн примана наметаие му спасавагоће науке или 3601 г. отимана вештественогЋ иманн досадг> се утаманило. Али наси.ие, нарочкто у нравственом-Б свету, едва какво дрдго сл Кдство него одпор-1. ако и позднш и ново наси.пе имати модае. Насил!€ Унгарскогт. првогЂ кралн СтеФана могло е истина ићгове санароднике на веру христ1ннску принудити ; но ше могло тако трагоНегт. на нби дТ.ист!н бмти, да се после св оноликомђ жестиномЂ и проливеномЂ крвлго на идолопоклонство не враћаго. КарлЂ велик1и и велик1и насилникЂ Саксонце е, као што се повестницм изражаваго, у крви кретш ; но зарЂ само зат«, да после сђ оноликимђ огорчешемЂ одпадну одђ вероисповеди , кого су чрезЂ нћга примили 6 б 1ли. СасвимЂ е другч1е чинш наичовечнји Србскш просветителЂ, али су и слћдства нћговогЂ предузетка сасвимЂ другч^л бмла. Онђ истнна Н1е првми свое санароднике крстш, ерЂ они су на триста година пре нћга подђ ЖупаномЂ своимђ ВластимиромЂ већЂ крштени бмли; но с'б ПрВММЂ ОВММЂ КрШТвнћмЂ ш'е 10штђ хрнст1Ш1ство кодђ народа СрбскогЂ свуда се распространило и укоренило бмло , нити обштммт, народннмЂ благомЂ постало. Свештени учителби, види се, да нити су кодђ народа сталнн, ннти чнсломђ донолг.нн, нити са потребнммЂ нарочито народногЂ езмка знанћмЂ прспраини бнтн морали; кадЂ е у исто време и патаренска са стране дошавша секта у Срб1н послћдователћ свое добнатн и народЂ цепати могла. Мјлоге е дакле свое санароднике не само, већЋ крштене, верозакону научнтн него н млоге кргтитн, н млоге одпале међу едноверне повратити, и уобште целу свештену и црквену стварх. у отечеству изђ нова устроити и у редЂ довести просветителго нашемт. предостало. Трудно ово д1.ло могао е н онђ гледати насилЈемЂ да ускори ; нити бм се пћму као превећЂ лгоблћномЂ кралћвомЂ сћшу помоћв н средстпа на то одрепла. Но исповедникЂ хркстЈинске истине и чрезЂ ову волбности и слободе и равности лгодске имао е доволбно и знана и човечиости, да слободу и наисветја права човечја

уважи, нити да свон народЂ и безЂ слободв слободнммЂ бмти принуди. Повестннца , кон е други закопоучителн и претерану ревностЋ наградити знала, не зна ни за какву нашегЂ Просветителл строгостБ, никакво у давашо верозакона употребл^но наси.ие: шта вмше припису« ! му у томђ безпримг-рну благостБ и трпелБивостБ, I кон, да буде хвалћна и славлћна, у то.шко внше заслужуе, што су трудови нћгови одвећЂ теготни и препонама обременћни бнли; н!е онђ само беззлобну децу уч1о н крстш , него и свршене и млоге у староме свомђ верозаиону и млоге опетЂ у одпадннчеству отврдле лгоде, кое е паипре одб нређашнГ. науке одвратити и одучити, пакЂ онда сћ 6 олбомђ ј познати требало. Народна повестница зна, да е н самЂ блажеиБШ Просветител 1. вђ родителв текЂ се у 30. узраста годнни крспо, кое ако е, по речма повГ.стоиисаца, н по самоме народномЂ обмчаго бмло, опетЂ ммслати можемо , да таи обичаи н1б могао 6 олб 1 и у колебама него у палатама владати ; и да е на таи начинЂ могла лако сва млађа Срб1н 10 штђ у оно време некрштена бнти , и по томе нашЋ просветителБ по великои части да е и крстителн нме кодђ свои снародника заслужш. Исто тако памти повестница, да е и нћговЋ рођенБ1и братЂ већт. и на престолу седећи у примлћномЂ верозакону доста се колебао. Само дакле нравственогЂ гонака постоннство могло е надвладати и победити све на путЋ му ставивше се непр1нтности и пре! поне, и само особита у ученго вештина и народне слободе штеднн могла е народЂ у вери тачо утврдитн, да му она сасвимБ народна н знаменига народности частг. постане, н да му се у крвћ и наравБ тако прел^е , да одђ нћ ни онда, кадЂ су му краинћ опасности нћ ради , претиле, ннкако не одустане, него јоштђ постоанћШЋ трпенћмЋ и узДанћмЂ то заслужи, да га она на ново спасе , н као слободно примлћна изгублћну слободу опетт. му поврати; но при свемЂ томћ одт. претеране и занешеие ревности и спрамБ други верозакона обБшне несносностн честБ му сачува. ПросветителБ Србскш н^е б :>10 само верозаконнвш народа учптелБ и поспитателв ; бно е онв првосвештеннкЂ алн не само цркве г него н народне цркве, и опетЂ не само наро ше цркве, пего е бмо и наука у своме народу врсI танЂ свепггепикЂ. Као што о 6 бппо кодћ свакогћ народа, тако е и кодђ иашегЂ просвета 1 в ерозаконна предначила; но зато опетЂ нашг.