Podunavka Beograd

просветителв ше ктео, (као што су царв НЈл1ни-б одступнинЋИЗ!. првзрен1Н и пакости а други опетг. изђ претеране ревности христ1ннству минили), лгоблћнми свои народЂ одђ остале човечје просвете изклгочити. Истипа , потреба е цркве, а особито иародне цркве зактевала , да се училишта подигну; но дТ.ла доказуго , да она нису бмла само Богословска, или да се поредљ овб1 нје ии у другимЂ , бмло сђ нБима сашнгенБ1МЂ, 6 б 1 ЛО особито заведеиБШЂ , недоскудица трпила. Каква су управо по себи и гди су та училигата основана бмла, самовидцм нису намЂ описали ; али ако и на савремениа заведешл и на оно просветителћмЂ нашнмЂ у Светои Гори за сное санародннке поднгнуто погледимо, мошемо као и пзђ други обстонтелства заклгочити, да су она поне по већои части бв1ла манастнрска , но зато опетЂ да едностранна нису бБ1ла. Она су не само изредногЂ АрхЈепископа Данила и остале учителћ и Епископе Србскои цркви, пакЂ и далвнБШЂ но сроднммђ Руссима учепогЂ Кипр^нна за Ар \1епископа и друге за Епископе дала; него су при томђ истогђ поменутогЂ Данила за одличногђ народногђ повћстописца, и просветителћвогЂ ученика монаха Домет1лна за онакогЂ животописца ; кои е све врсногЂ слога красоте у животопису свога учнтели и нТ.говога родителл разв1ене показао , и млоге друге народу и потомству на ползу и поносђ изобразила. Но сва ова просвета могла е зато наивмше тако напредна бмти, шта е просветителљ 6 бш и основателв училишта, и у едно и самЂ и то по особитои лгобови учителЂ, и што е у свему собственБШЂ ревности примеромЂ предход^о. У свстогор. скомђ свомђ училишту изобраз1о е самЂ таке ученике, да су по нћговомЂ мнћшго за Арх^енископство Србско као н онђ способни бмли; почемЂ ш е самЂ за то предлагао, и вћролтИб оо томђ у новоподигнутБ! у отечеству 12. Епископ'ш Епископима постав]о. Ни доцн'1е, на престолу Арх1епископскомЂ седећи , ше се онђ учителЂства сасвимЂ одрекао; преемникЂ нћго†Арх1еп1скопЂ Арсеше бмо е еданЂ одђ поздши нћговм ученика, кои се по сведочби повестнице нарочито наукомЂ одликовао. Будућн пакЂ да учителБи сђ наукама, докле су само устмеии, ако ћеи како изредни 6 б 1 ти , остао готово еднако само местни , и текЂ онда обшти постаго, кадЂ се писмено распростране: нросветителв нашЂ осимђ што се као учителх. у свомђ народу показао, понви се у нћму и као Списателв , и осимђ различитм па управу цркве односећи се

сачин1 .и !н опише јкивотђ и дћла свогђ бла <кеногђ родителн; и тако и иародно СписателБство онђ започне, и ТБше преумлоиш заслуге, да се у пуномЂ и правомЂ смбшлу СрбскимЂ ПросветителћмЂ назове. Но што е вБппе свега, онђ е при томђ у свачемЂ , што е и у цркви и у народу, и устмено и писмено чинјо, духомђ чисте народности днсао, и безпримерна кђ нбои лгобовБ бнла су му огићна крБгла, кол су му ммсли и чувства кђ слави заслуга узносила. Оиђ , кои е у Грчкои међу Грцнлш и помоћу грчкога езмка изобрагкенЂ, не само да га ше међу своима у ВБппе употреблеше увод1о, као што су дуже нћгови Србски савременицБГ чинили, ерЂ 1оштЂ се инћго†смновацЂ кралЂ Радосла†на дипломама грчки подписивао; него шта вмше све, што одђ Просветитела нашегЂ и у Светои ГЛри и у отечеству писано имамо , све е то само СрбскимЂ езвшомЂ писано. Распространлвагоћи међу своима и утврђугоћи веру христ1инску и источне обреде, тако е сђ нБима народне обнчае сложити и споити знао, како ће и они уведени и ови неискоренћни бмти; показавши уедно и то , како при увођенго закона, когђ му драго рода, да 6 б 1 радо примлћнЂ и тврдо укоренћнЂ 6 б 1 ти могао, и на обнчае народне, кои су частв народногв живота , пазити валл. Пр имернни доказЂ те црквенБ1 обреда са народннмЂ обБ1чаима слоге и наше е, међу народима источне цркве Србскоме своиствено, данашнћ светкованћ. Основностђ и истинитостђ сваке науке дћлочђ се доказуе , и нћна права врлина по плодовима, кое доноси, наиболћ се познае. ПросветителЂ Србск1и гпе 6 бјо само учителв него и прибавителв слободе своме народу. И пре свега старао се, да нћгови санародницн и у самои христиннскои науки, у коти су одђ нћга изображени , сасвимЂ слободни и незавмсими буду. По старомЂ обБ1чаго старје (временомђ ) христ|'ннске обштине сматрале су млађе, нарочито одђ ш»и веру примивше за тако себи обвезане и подчинћне, као да е дарЂ вере, нбинђ собственБШ другоме изђ особите мнлости учинћнни поклонђ , и присвонвале су себи властв надЂ нвима као иадЂ вечито малолћтнБша. 0снователв Србске цркве увид10 е шкодна слћдства оваке завмсимости, и кадв е бреме Апостолства самЂ у место свои собомЂ предлаганм ученика , "за честв и уваженћ свое цркве, примити наипосле склонш се, заиште одма одђ натр1нрха, да Србску цркву за слободну и не~