Podunavka Beograd

34

народЂ и у народу себе прославЈо , тако су ведичествена, дивна и надобмчна, и тако привлачеће нравствене силе и снаге, да и иозднши, достоинми потомакЋ неће моћи нрасотомЂ нбине природе не бшти плћненЂ: мораће виновника нвиногђ и неотице у срцу свомг> за огледало и ммслеобразиикЋ свои у свима за народЂ имслима и дТ.лима избрати и прогласити. Дрво народне среће само еданпутЂ цвета, а после, као и свако цвеће, опада и у небмће се враћа. Но смртв народа у толико е жалостшл, што бм онђ по природи своши безсчртно и вечито тело бмти морао. Али опетЂ наиужасн1д 6 смртћ оногђ народа , кои и не дочека, да цвета, кога пре времена , и пре , него што икака†споменЂ свога бћ111а оставити иоже , са света тако нестане , да му по речма Римсногђ повестописца ПлинЈи, о едномЂ народу потврђенћша, ни имена међу народима не остане. И Србскш е народЂ еданпутЂ цветати почео, но цветЂ су оваи пре развитка зла времена убила. 6рЂ управо онда, кадЂ е народЂ Србск1и народомЂ бмти почео , настала су она зла варварства и одчовечанн времена, и само ш е онда нестало, кадЂ е и народЂ СрбскЈи народа значенћ губт тако , да цело н!.гово првашнћ народно бћ>ће у она несрећна времена пада, коа му процветатн нису дала , него га столетнммЂ иукама и губитку предала. Но милостиво е провид!>шв народу Србскомв управо зато, што незгодомђ времена ше могао процветати, дало другш и то опетЂ као народу новђ животђ безЂ сумнћ не на што друго, него да у данашић просвештено време покаа«е, шта мозке , и како помоћу просвете, као цвеће помоћу пролећногЂ сунца уме процветати и међу народима народомђ бмти. Заиста редка и прередка срећа, да народЂ, кои се већЂ у беди и неволви претало и готово у сммслу народномЂ изумр'о бмо , опетЂ на ново устане и ускрсне и то у своти правои народнои истоветности! НародЂ у таму баченЂ , докле годђ изђ нК сасвимЂ не изнђе, не внди себе другч1 *е , него у колико е у околини онм свои велики предака, кои у повестницм више него самЂ народЂ значе, кои му примерномЂ добродћтелпо као звезде светле , и као узвмшена светила морепиовцмма , путЂ кђ срећи показук). И нама на ново ншвитн починвк)ћима Просветителв нашЂ, кога данаСЂ славимо, прве слиности и величине народна звезда и есте и треба да буде. РедакЂ е великји, кои у млогоме и малми Н1е; млогога в

славе гласЂ пустЂ , ербо е безЂ ползе, ербо скоро ништа за напредакЂ народа, ербо за човества добро ништа не значи. Но Онђ, блаже| нми, и великји само сђ народомЂ , и славанЂ само у човечеству и ктео е бмти и обиста и бмо. Нћиме дивно вр.шне народолгобца за угледЂ осветлћне остам , на нћговомЂ се великомђ имену човеколгобца добродКтели упуномЂ достоинству блистаго. Онђ у обоима дћломЂ учителв, онђ мБ1слеобразникЂ, заслужуе, да намЂ буде. Прва народолгобца добродћтелв и условјв цветанл св!го осталм нћговм добродћтелЈи есте побћда самога себе или свога духа надЂ собомЂ, есте одрицанћ самога себе, у колико се у себи самоме препона народности налази. Наисрећн1и | е истина човекЂ и наисавршенји као човекЂ бћ1ти може онда, кадЂ себе целога равномерно ! т. е. и умност*. и чувственоств свого у равноВ мери изображавагоћи, обого и себе самога са собомЂ у саглас1*е доведе; но вмше у повестницн, вмше у народу и човечеству значи, друЈ гогђ учовечати и усавршенствовати моћи, него 1 самЂ савршенммЂ човекомЂ 6 б 1 ти ; вћппе него човекомЂ значи бнти духомЂ. 6рЂ кадЂ е и уколикое слаб1 *л частв народа манћ него човекЂ, [ у толико болн частв мора вмше него човекЂ, ј мора духЂ бмти, и оставллти све, што душности нћговои не принадлежи. Духа е обштноств правми значаи, и ништа га тако не ослаблнва, као изклгочителноств, себичноств и саможивј ство, кое кадЂ се међу народомЂ учеста, и нћговммђ членовмма као разселнмма овлада, не I монЈе не 6б 1 ти знаменћ скоре народне смрти. 6рЂ као што у тћлесномЂ свету предмети, кои | су по већои части изђ вештества саставлћни, нити су красни, нити какве сталности нмаго; као што песакЂ и пра наиманБ1и ветрићЂ на све стране распируе , н као што вода наиманвомЂ ј силомђ на свое частице распада се, лакше са свакимЂ и нечистммЂ стварма него сама са со6омђ држи се, и видђ или Форму, какву годђ оћешЂ, прима: исто тако и у нравственомЂ свету лгоди едногЂ народа, ако су вештествени или матерЈллни , пакЂ ш обштш и народнни духЂ у едно не спонва, не само странномЂ силомђ , него и безЂ сваке силе по своиству вештества на маннкЂ деле се, цепаго се и руше се и у туђеродне претвараго се; свакш само разлнку и нико обштш единства значаи не налази. Онда не само свакш нбинђ предћлЂ, свако брдо и свака долина, него н свако село и свако племе