Podunavka Beograd

Срижлвиво мотри и тражи, по чему му нје друго на длану равно. Нбино 1 и вештество иретеже на место, гди су, ннти имаш моћи, да се на далћ простру; не познаго никакву свезу сродства, не знак) за обште име, или га себи изклшчително присвонваш Свакш е самт. себи цео светЂ, и свакШ само себи јкивђ , докле мојки . И овако краин!) бмло вештественм, бмло нравственм, стварнм или народнм частица цепанТ. не зове се другчЈе , него смртв : и она се мора догодити , ако не буде духа , кои ће снсзу целости причиннватн, и цепант краи учииити. ДухЂ просветомЋ расте и нча, и постав способанЂ и народнБп! духЂ узбудити. Зато е свакога правогЂ народолгобца и дуЈкностљ и заслуга наивећа, да на олтарЂ народне просвете н;ертве какве годђ монсе, пакЂ и себе самоп. волвно и нештедно приноси. И у томђ е , ако е игди, одрицанћ и побћда себе самогЂ наинунсдшн. Тезкка е и редка одвалсностЂ , волђно на боиномЂ палго за родЂ и отечество гинути ; но зарЂ е лакше на полго просвете гоначество јкивотомђ плаћати? Онде се случаипо и у еданЂ ма умире , овде се извесно и непрестанно гине, пакЂ и докђ се јкиви, само се изванЂ себе нсиви, нити се толико осећа исивота сластг,. Или е манл и у самои боинои отечества обрани нравственогЂ и умногЂ гонака заслуга? БеднБ1и, да рекнемЂ, Архимеде! зарЂ тм , кои си чудновато саставлћнммЂ твоимђ огледалама наивећи светски насилника Римллна лађе на сунцу спалђиво , отечество за читаве године брашо, и ммслима о томђ толико обузетЂ 6 бк», да ни нападагоће те непрслтелћ , опоминлгоћи 1и , да ти шестаре не дираго, познао ниси — тм зарЂ ниси ни толико заслунсанЂ, колико онаи гонакЂ, кои е едаиЂ меиданЂ добмо? Светителго и Просветите.ио нашЂ! зарЂ тм , кои си мило ти отечество одђ УнгарскогЂ и БугарскогЂ иападанл силнммђ твоимђ словомђ спасао, ниси више учин10, него све стреле и коплл и сни гонацм оновременнм Кралћва Србски, кои онда туђину противстати нису могли. Просвета ду *ђ у гонаку ствара и образ>е, нити ће онђ правми гонакЂ нитн одушевл 1.пми бранителЂ бмти, ако не зна шта брани, ако слободу донолћно ценити и увансати н1е науч10. Просвета ће само онда бмти спасавагоћа, ако не буде едностранна, ако свестручна човеЧ1л и народна проснета буде. Овака просвета никаквомЂ народномЂ добру наудити, ништа народно порушити неће; она ће неговати и нау-

чити чувати и име народно и сзмкђ. и обичае и и веру, кол е народномЂ постала, и све, што народности принадленси. Птице се по перго, а народ*и пО свомђ езБ1ку разликуго и познаго; и као што е смешна у баснама птица, кол се туђимЂ перћмЂ кити ; тако е не манћ и човекЂ наказа, кои презирући народнми, туђимЂ се езмкомЂ служн и дичи. Народиа ће просвета учинити, да народнми езмкЂ, као што е наивећш народш.ш значаи, тако да се и као обште народа благо сматра и као зеница народности чува; п да се труда не ;ка.ш, на то да онђ, каошто е човека, тако да н народа наипопосши пакитЂ. буде. Народна ће проспета предохраиити, да се туђинсксн, па макарЂ и наиизобрансенји езмкЂ у вмше употреблен1е пе увлачи и народЂ на разреде не цепа ; неће допуститн , да, !;ао што е кодђ Римски великаша бмо грчк1*и, буде изклгочително туђинск1И сзбпсђ за ученЂ сматранЂ, пакЂ да се нБнме и сами народни списателви слунсе, као што е кодђ Римллна и наиславнји песмотворацЂ Орац1е грчкимЂ езБпсомЂ певао, нити могао одђ обмчал одступити, докђ ше свое увер10, да му е самЂ КвиринЂ грчки певати забра1но. Народна ће просвета свакога ма иначе наивећега осудитн и за малогЂ прогласити, на кога се народне музе потуЈке, као што се Немачка Шиллерова на Фридриха иначе велнкогЂ презрена и одб1ена туЈкила. Народна ће просвета свакогЂ уверити, да странЂ сзмкђ као што е сђ едне стране, ако е изобрансенЂ, велико средство за напредакЂ у знанго и искуству, у друЈкенго са странБ1МЂ светомЂ; тако да е недостолнђ вмше што, него средство бмти, да шв достолнђ 6б 1 ти изливомђ духа, срца; да е недостолнђ бмти оно , што е по речма нагнегЂ митроносногЂ певца само народнми езмкЂ, јкнзнн внутренћ обликЂ. Народна ће насЂ просвета обавестити, да не даемо, да намЂ се младенсБ нре туђемЂ него свомђ езБпсу учи. Нису безЂ узрока стари ГрцБ1 учителћ 1сазни подвргавалн, кои 6б1 се усуднли децм у училиштама друго што нре ОмировБ1 песама прочитаватн: тако су мудри децм своти народпБШ сзбпсђ у наилепшимЂ образцмма омнлити трудили се пре, него што 6 б 1 она за туђинско што и дознати иогла. 6рЂ као што уобште тако.н о езмку вансн истина , дашто се еданпутЂ о м и л н, то се не омрази; н као што е у свему прва лгобовБ, тако е и према прво наученомЂ ма каквомЂ езмку свагда наисилшл, А колика е за народностЂ опасностЂ, кадЂ се у млађане гибке прси туђинскш езмкђ првми усели, едва ко н веровати може. Туђнн-