Podunavka Beograd

39

другимЂ заменути усуди се, и причипи, да со сђ другима у истомћ предћлу сћ нБиме живећимЋ народима као разне претопдћне руде у едну каквогЂ л^у драго имена смесу с.п'е; шта вмше, ако бм по злоК срећи или збогЂ туђе накости и до оне црне неволћ дошао. да збогљ нћговогг. лошнгђ станл и име му народно нзђ славе и чести пзиђе, и онда да зна, да му е бол 1> и поругу са свонмћ стармит. именомт. за време претрпити, него га изневерити и с в туђнмЋ или новммЂ или староизммшићнммЋ менати. брт. ако се на чисто зиато набацм биато. моаге лако доћи време, да се оно опетг. у сво10и првашн!.ои сниности и изћ биата заблиста; али ако се злато ст. другимЋ рудама претопи и смеша, нигда се вмше оно одђ нбн и нвине рђе очистити не може. Народна ће просвета сваногљ народнггЂ I члена умудрити, да себе самога одђ себе не цепа, да нити себи нити другомЂ народномЂ члену и своме сачлену народноств и нћне значае одриче. Народна ће просвета застмдити свакогЋ, кои се светлости нћнои невештЂ учини , пакЂ и далћ као у мраку настави , народностћ не живђЈМЋ лгодма , народнммЂ членовмиа , него мртвммЂ местима за своиство и значаи досуђивати; народна ће просвета у сваКОМЂ правОМЂ нарОДНОМЂ ЧЛену ДуХЋ св010сти према своима узбудити, успитати и оснажити, пакЂ тако и целогЋ народа обштш духЂ пробудити и на ону силе и достоннства душногЂ узвБ1шеностБ узнети, да онђ проти†свое природе никаквммЂ просторомЂ ограниченЂ не буде, да може надЂ свимђ безЂ разлике места народомЂ слободно лебдити, и волћ нћгове и сва обстонтелства на болћ окретати. ДухЂ ће оваи духЋ Свесрбства, целомЂ СрбскомЂ ма гди жнвећемЂ народу обшт1И духЋ бмти, и будући ће онђ уедно бмти и духЂ времена, у коме е свакоме народу уздмзанћ свое народности наипреч1и бмћа задатакЂ: силно ће га и само вре- | ме подпомагати у томђ , да доволбно своме до- , стоинству прибави уважеше, и тмме све, што е србско, упозна, сигоби у едну народну целокупностб душно спои и саедини; а све оне, кои га одзнаго и обштноств нћгову с узити и нарушити теже, жигомђ вечитогЂ срама да може жигосати и аз1атскомЂ у Европи народу на науку оправити, да види, како 6 и оваи данашнвомЂ просветомЂ у народолгоб1 - го своме, коме га е ј другш научк), већЂ се толико осилш, да е не ! само међусобно цепати се сасвимЂ престао, не

оаио свпе у околини купити и саедпнлвати пакЂ и саме туђинце себн присванти почео, него шта вмше и у далвну Инд1го упушта се , да и тамо санароднике свое, одђ кои е млогимђ столћтјлма, ако не тмсућолћт1нма раздвоенЂ, опетЂ изтражи. пронађе, позна и себи прилгоби. НародномЂ ће просветомЂ не само обште у целоме народу крвно него и чувствено и душно и умно сродство и слободе чувство нренути се и однчати. ПросветтенЂ свакш увидиће, да е слобода како човена тано и народа оно велико одличЈе, безЂ кога нити онаи човекомђ нити оваи народомЂ бмти може ; шта внше, да е она самога Божества тако своиство, безЂ кога Оно не бм могло бмти Божество. Умно слободе сродство, кадЂ до свое чисте свести дође, тако е силно , да човекЂ за лгобовв овогђ и самогЂ се крвногЂ сродства одрећи , и св1го нћговм наиприроднш свеза опростити се млого путш прннуђенћ бмва. По овоме сродству онђ се рад1*е са слободнммЂ ма и туђиномћ него рођенБ1мз али робски мв1слећимЂ слаже , другуе и у едномЋ грађанству живи; нитн му се то ако замерити може, што онђ не бм желн) бмти оногђ ма и нансродн1егЂ друштва членЂ, у коме, види, да не бм уедно и човекЂ бмтк могао. Зато е нарочита и неизоставна свакогЂ правогЂ народо.иобца дз'жностђ , за слободу свои санародника своиски се заузимати, нго узбуђивати, подизати и на оно достоинство узвмсити, да у нћномЂ крмлу боравити, и подђ нћномЂ владомЋ живити, не сал10 очевидна полза него и особита честв буде , да свак1и членЂ народа не само по крвномЋ него и по умномЂ, тако исто силномђ , сродству зажели свои међу своима бмти. Онда само бмће: свакШ умнБ1и народолгобацЂ у пуномЂ сммслу и отечестволгобацЂ , онда ће само обштемЂ отечеству срцемЋ и душомЋ преданЂ, онда целошћу свошмђ за нћга везанЂ бмти моћи , накЂ и удалћногЂ неће само туга завмчан у отечество превлачити, дозмваће га у нћга и глаев сладке народне слободе; ерЂ изванЂ нћга ако ће му и наибол ћ бмти, чиниће му се опетЂ као и врсне древности изредномЂ Спевцу, да му е срце искошшло, и да му едва танка покрмва кости кожа. Онда му отечесто неће бмти затворЂ велики духова и меето препоиа за узлетанћ на вглсину народногЂ велич^а; бмће оно обште свима огнвиште, при кога ће свештеномЋ огнго свакш у лгобови према народности загренти се; свакЈи нћго†искреннми чуварЂ и свештеникЋ