Podunavka Beograd

селу или граду, подићи занов1.д!о по едио судилиште, или кућу обштииску, кђ томе запов !. д10 е одма да избере свака обштина изђ свое средине по еднога поштенногљ и зрелоразумна човека, кнвиЈКввногЂ или нек : Н1>-ижввна ? и оваи свак1и наипре да заклетву положи предљ Богомђ и народомт. а подћ ведрммљ иебомЂ, да ће судити свакоме по совћсти управо. Затимт. папЂ одма и обштина свака да се такођерЂ закуне, да мимо и преко своега суд1*е и суда никуда и никада неће дал1. суда тражити: но и судГа истб1и сваку пресуду само предљ сазваниомђ обштиномт. и у очи оба парничара да изрећи може, него и ту он ћ одма да нипошто неда извршити, доклегодг. иеупмта и нечуе онх. собомЂ лсно и конечно одћ ц!.ле мужке и женске обштине, е ли она нКгова пресуда праведна, и у чему треба да се она исправи, пакв истопрвт. са обштине согласјемт. и одобренНмЂ она онако исправлћнна да се подпуно и одма изврши. Овако е у Кастр1ота народв собоиЂ бмо учинКнЋ за чувателн свое-обштега благостоан|'л и правосуд1а, нити е смћо ни могао судт икои по себи штогодђ и комегодЂ судути и одсудити , а некмоли дат' извршити ; но што више и иаиболћ суд1а да е и самсобомЂ и едномЂ засвагда опоменћиЂ и увћренЂ бшо, да е и онђ, те непрекидно подђ судомЂ и обшге правде окомђ, дао е великш владацЂ Кастрк )тЂ повмше сћдишта и главе судЈеве златнима словима*) надписати ово: „О Суд1л, суди свагда свакомЂ, Како што бм себи самомЂ, А и себи самомЂ Како другомЂ свакомЂ.* Према суд1е лицу пакЂ и очкма на зиду дао е истми пресланнми владацЂ надписати 10ШЂ ово: „УзочасЂ е суд1И, кои правду окриви, И малолЗ-.тностБ уцвћли." Но да е и судЂ и суд1н свакШ иако стћна постолнђ , непогрешивЂ а и пеувређнвЂ у своме лицу и зван!го, дао е истми озоилвсјли владацЂ и отацЂ отечества и народа своега јошђ една трокрака вКшала предч. истммђ судаштемЂ

*) Славенсшш' слопииа дао е напнсатн Албанскн како и Србскв, а за Грке н Грчкн а Грчкнма. —

уздигнути, и на нљима сђ едне стране попречне греде написати: ч Овди се вћша суд1н, кои пресуду самоволвно брезЂ присудства и одобренн обштине свое, ма и наимашо изврши." На другои попречнои гредици вћшала дао е оиђ и ово написати: „Овди се в1'.ша клеветникЂ, илити опадачЂ, кои на судпо или на другога когагодЂ изнесе што , а неможе на суду освћдочити оио дћломЂ " На трећои пакЂ страни и попречиои греди вћшала ист1е дао е онђ шшђ и ово надписати: „Овди се вћгаа онаи свак1и, коега суд1н у судЂ позове, и онћ се дома и здравЂ деси, па ни до трм дни, а свако готро поиовно звант>, у судЂ педође, да устменно и лично сачсебе и свого парницу на Суду одговара и сврши." ОвакимЂ е самократкимЂ а премудрв1МЂ уређенћмЂ неколебно и неразтежно правосудЈе установјо бмо у своме народу и држави чрезвичаипми онаи мужЂ и владателв Кастр1отЂ, и за то единито у свему нћговомЂ времену владанн и судоводства нити е онђ , нити правителство нћгово , а ни судјл икои могао народу и правди згрћшити , пакЂ ни омразитисе , а толи сђ кривосуд1н метеже узроковати ; него е на мћсто подобнога обштега међусобнога роздора и вражде и пизме пресилна и свемоћна лгобавв и 110П 1.рен1. свуда уздиглосе, укорћнило и обичало бмло тако и толико , да се е и малинна Кастрштоваца свагда и противЂ наивеће силе и мложине душмана своехрабро и бездвоумно држатп и одбраилвати смћла и могла : ербо како су оии имали у духу и срцу силу непобћдивне слободе, кол е правдом-г. обезбЈ.ђенна засвагда у ишову отечеству и дому, а чрезЂ оиако зрелоразумно уређенћ своега безподобнога Кастрјота , тако имђ се е милћло и живћти у истоме станго и отечеству, лзјђ исто тако и гинути на меидану, лицемЂ ка душману, а за одбраинвати ту свого свеобшту светинго правде, слободе и славе животаибм пн своега, кое е само и едино човеј;а свакога како и владца достоино. Ше дакле истина , да е одавно и посве и одсвуда изђ овога лгодскога свћта и живота