Podunavka Beograd

п равда и сђ нвоме слобода разума у небо прогнанна, него шо свак!и судцвг и владцм немаре и неволе свакада и еднако тражити, упознавати и дћлати, какопоето безсм'ртнми Кастрштв свесрдно чинп), и постизао, доклегодЂ е :кив10. — Али сммсленБш Кастрттљ бмо е за понаисвет1Ш дугкноств и то постав10 свима своима како свћтскима тако и црковним' чиновницима, да бодро мотре, бареиЂ колико и нечиновни народницм, да се точно и подпуно наблгодава и извргпуе то нћгово уређенћ, и ако бм га тко пренебрегао и преступ^о, да му е свак1и одт. нби обвезанЂ као заклети одма таковога прјнвити; оваквБги бм случаи онђ као владац -б , собомЂ, или чрезтћ областнога намћстника и пуноиоћника, ишао на мћсту изслћдити, оакљ одма и законно кривца казнити, него и лажнми пр1нвител :б 6 б 1 одма, како и клеветникЂ, ту предЂ очи нћгове получавао свого заслугу , ма онђ бмо »ирскш, ол' духовнми, понаивећји, оли понаиманв1и чиновникђ , какогодЂ и нечиновникђ — . Овако краткомЂ и рћшителномЂ точности КастрттЂ е, како у свему единственнми, тако честито и славно дрзкао и владао свои народЂ и землго, докђ е лшвт , него му е и самсобомЂ у свакои врлости примћромт> и образцемЂ бмти неизоставлло; едина е само, те велика штета, и то за саме кш&ижне чепркаре, што се неналази данасЂ изђ Кастр10това времена и владћша никаквога протоколла ни акта правосудскога, да виде и суде и осуђуго нћга и ићгове начине и уредбе судоводства данашн1 ,1и некои правдовћди, но и то не нипошто , да сами човечнги па и праведиш буду и постану, него да и ивиме и нћговима дћлима топрвЂ себе и свое свременне баремЂ судруаашке увћре, да е вћчно и иепокретно единита основа , и по тои такођерЂ истоветно начало и правило правде и законнитости нБиховске: „^аос! Гес|'б11', пе^а!" кое асно истолковано и вћрно иреведеио значи н вели ово: „Чинни сватко, коигодђ хоће, зла, прЈеваре, и бреззакогпа , и крађе , и отмице , и убшства свакоака, коликогодђ му драго, само то ни едно никад' и никако на суду непризнаваи, него и свом' адвокату, како и судш одђ истога ћелепира свога, но и то понаиболћ залогае, нодаваи , пакЂ да нимало иебрижи како ће таковми у сшету ашвћти —

Ал' у КастрЈота, како у великога мужа, срЧУ и ЛУ Х У оно свеограблнвагоће иачало 6 б 1 ло е кривдино , т. е. тиранизма, а иикада правдино, т. е. морализма, илити евангелизма, та свеспасавагоће христЈанства безпорочности, кои вели лвно и лсно: „Ничто же таино , еже неоткр1етса." ПакЂ и ово на то: „бгоже мћрого мћрите, возмћритси вамЂ." с. м. с. (Дал& сл-ћдуе.)

ДРЖАВНА БУКВИЦА. (Одт> А. Н.) (Продужеше.)

Почитан1е ваобште оснива се на мнћнјго, кое мб 1 о добримЂ своиствама еднога човека имамо, и ова добра своиства, у колико се она одђ насЂ у нћму предпоставлаго и тако причииу овога мнћнш проузрокуго, зову се честв нћгова. Како су разновидна добра своиства, кон почитан1е кодђ насЂ окружавагоћи лгодхи пробуђуго, тако е разновидна и честв. Извћстна своиства изискуго се одђ човека ? да бгл га достоинммђ држали, да сђ нвиме у обштноств ступимо , и сђ ибимђ да се саобраштавамо. Честв е свакадв за едно одђ наиважн!и блага у грађаискомЂ дружству држана, и она дћиствително подае онима, кои го притижаваго, па и самомЂ грађанскомв дружству велика преимућства, будући она лку покретну силузадружевну дћителноств садржава. Оно, што грађапину честв нарушава , оно му и права преимућства отима, потире га, и проузрокуе му наичувствителшго болго. Све што нвпо повода дае ко увреди, мора се полицаиномЂ бдителносћу угушити. Гди у држави добре нрави владаго , ту може законикЂ грађанскш врло малми 6 б 1 ти , ту ивно надзиранје има врло мало посла , или нимало , ту се сполнпшвои свободи наивеће пространство оставити може , ерЂ се свакЈи по себи у законнимЂ границама задржава. Добродћтелв не само да е наивеће благо лгодско, него е она и основђ , одђ кога држава