Podunavka Beograd

131

закона, бунтовнииЂ противБ нагона нарави и истор1е езБша. Шта ће рећи ово дви ;кен1е , Јоваи садапЈНБ1и не проклетши, него благодатив1и јкивотћ нашегЂ езмка? шта ће рећи онаи изворт>, и нузкднми изворЂ , и узрокљ садашнћга таиасанн, колебанн, одб1нна и повлечен1н, врев1Н елемента нашега езмка, и ратованп партаа? шта ће рећи , и шта намЂ велегласно говори опа двткућа се гкива , богата , крћпка паравв нашега езвша? То ће рећи, да оваи езмкБбмва, да своимћ двн;кен1емЂ, да своимђ јкивотомђ, свое средоточја тражи, да хоће да буде, да постане сзмкомђ ц е н т р а л н м м ђ , с р ед о т о ч н м м ђ , соединителн м м ђ , е з м к о м ђ 10 г о с л а в е н с к и м ђ ; рећи ће , да изђ чауре свои нарћч1Н хоће да воскресне; рећи ће, да овммђ своимђ благодатнммЂ двигкен1емЂ, сбоимђ јкивотомђ цвати, ерЂ е већЂ у многочисленимЂ, на разнима гранама Шгославена мараслимЂ, нарћч1има листао, и да хоће изђ овога садашнћга движен1Н и свога живота плодђ совршенства да роди, да у плоду и своме првомЂ совршенству воскресне, да се нреобрази, и у своме преображешго о п еЧ ђ да д о ђ е. Зато остаи у нарави , и у закону нарави , у исторш езБЈка , и неговори, да се новми бзбшђ куе. Остаи у нарави , у животу и бмванго , у овои истор1и езћша , особито кои си позванЂ , пакЂ нарочито кои си позванЂ и избранЂ , кои пространо вћжество имзшђ цћле идее, свега сммсла, бмвашћегљ, свое границе распространлвагоћегЂ езмка, и нћговогЂ досадашнћгЂ 6 б 1 Т 1 н ; остаи у нарави и буди бмванго, идеи, езмка разВ1НН10, у помоћи, неруши зидашћи , неруши тћло велико зидашћи чауру малу , зидаи рушећи, рушећи ограничјн б &1вашћегЂ, свои кругЂ, свош границу , распространнвашћегЂ , |свое совршенство, свои плодђ соединителногЂ средоточја тражећегЂ езћша , негераи пуполћне натрагЂ у кору , неограиичаваи , него ослобођаваи границе, води на полћ, ерЂ вћжество имашЂ, ерЂ си позванЂ , изђ сћмена и жвле, изђ стабла , изђ грана и лишћа, цвћтЂ, и првми плодђ езмка, да у будућемЂ далћмЂ времену, изђ сћмена овога плода средоточ1н, опетЂ израсте плодђ средоточ1а еднога езмка славенскогЂ. У овоме се состои животђ нашегЂ, животђ славенекогЂ езвша, и овде е назначена точка станна садашнви србски, шгославенски Филолога, овде у средоточ1ш, дакле не опредћлити хотћти оваи е , онаи е, садашнЂЈи и нрошавпГш езмкЂ, сзбшђ србск1и, не времена и

плодове скога живота , свое вћжество губити, и оваково бмт1е назначнти, градЂ, коега ће Ген1и, живми ду \Ђ еЗБЈКа , преко ноћи порушити, градити хотћти , него бћЈванго еЗБша у помоћи бмти, и ко назначенои цћлн бБ1Т1*а спћшити. Ако се ова велика , паравна, и врло важна истина , да реченми езмкЂ бмва , до свћсти свеобште, нвне, публичпе, подигне, онда ће се и трагови овога бмванн , свега смБ ^сла, цћле идее еЗБша розвјанн , изђ езћп;а славенскогЂ и србскогђ , старогЂ и нов1егЂ , и садашнћгЂ провинц :ализиратогЂ тражати, наћи, и начинЂ бБ1ванн, овога разв1анћ опредћлити моћи. Нетреба дакле одозго доле , него се мора одоздо гореићи, нетреба животђ умртвити, движен1е и бмванћ укочити и задржати хотћти, езб1кђ старБш новб1и славеиск1и, оваи онаи србск1и, не ове двпжуће се елементе езБп;а славенскогђ укочити , и золудЂ укочити хотћти, него треба нарави образушћои у помоћи бмти, изђ заметака живота животђ и цћлв езвша образовати. Дакле се неможе оно , што е 6 б1ло поставлати аа цћлв бмванн , него треба изђ онога, што е 6 б 1 ло кђ цћли 6б1Т 1 л спћшити. Тако дакле треба да се све партае у цћли соедине, да се у назначенои средоточнои, саединителнои цћли езмка србскогЂ , шгославенскогђ , соедине. Овде нека кератуш, нека нетраже поб ћде, гди е нема , гди е у садашнћмЂ и будућемт, времену бмти неможе , нека соединћнимЂ силама кђ овои еднои цћли спћше, и нека ратуш, и лавре иобћде са паматннцима заслуге траже, на овоие путу спћшећи кђ еднои цћли. У цћли дакле нека буде соединен1е, мирЂ, ал1анц!н. Гди е една цћлв , ту е тћла образованћ, гди су више противооловећи цћли, ту е разореше. Наравв пакЂ спћши кђ својои цћли, и образуе не само тишиномђ , него и тресен]'емЂ, громомЂ, грмллчиночЂ, жестокосћу вулканскомЂ, ватреномЂ. Овде , спћшећи кђ цћли образованн, у образованш, у развјннго тћла нека се, гди другч!е образЂ истине на поврхноств свћтлости изићи неможе, овде нека се ратуе. (Продужен1е сл-ћдуе.}

ОДЂ СМРТИ НЕМА ЛЂНА. Право ! и нетреба да га има , ерЂ 6 б 1 га иначе богатирцн мћсто салате ели, а сиротинн 6 б 1 морала печенн безЂ салате ести (?). Лако