Podunavka Beograd

122

свага, самостална, саиотворна, да наиљ буде ашвотљ и знаностЂ лоза изђ нашега ган, или да будемо саио слћпи послћдователБи инм народа, да само туђе лозице и гуђе бшлћ пресађуемо у наше гаеве, и да иаврћемо гуђе ^рутиће и лћторасте на наша крћпка стабла? Да ли срдце наше ништа више неосћћа, ништа више нежели, — да ли духт. нашт. негкели далћ прнути, далћ сеузнети, него шго се до-садЂ човечество и духЂ му се узнео? Да ли васљ нашг напредакт. само у томђ стои , да намљ се здравии крћпкш духг. зав1б у подртине и крпетине еваколки система и Форчула , па да ту гкапа, иаиеможе, и изагнме? бдномх. рћчи: да ли народљ, кои иао иаивмипи моментЂ завршуе организамт. Европеиско -Аз |атс1 !огђ и;мвота , иеча ииогђ задатака, него тромоиљ ногомђ шепати, издртшмЂ, остарћлшмЂ путемЂ изнеиогавши и скапавашћи вћкова у оно доба, гдћ му стадк у -лЈилаиа врети крви иеобична, и гдћ му мишицу ладиилћ нечувена, гкивотворна , сила, коа е кадра, потреети свћтоИЂ, организирати га и преобразити?" Тко бм то одђ народа СлавенскогЂ захтћвао, тоие бш се нмачно иогло преговорити, да хоће одрастла мужа и гонака да сапне у окове немоћна дћтинства. То су пмтани , коа свакоме правомЂ Славеиу у живацЂ дираго , и дубоко у душу засЈ.цаго- Зато, свакоме искреиомђ смну „Славе" , коме се таина Славенске будућиости и мало одкрила, ништа н!е, нити ио;ке бмти мил1е, непо кадв види , да правми задатакЂ СлавенскогЂ племена већЂ еадЂ, овдћ тамше, ондћ аснјв, осћћа се у срдцу сваке гране, коа е и што прогледала, и сђ духомЂ вћка нашегЂ оживила. И тако сђ радосћу гледимо и мотримо, како на све стране ирорицагоћа рћчв »лавногЂ пћсника „81атеу Всеге":! „дл е садт, редг ца Славене , слати слово свое у сч ^ тђ ^ све то вивде одзива налази; но јоштђ више радуемо се видећи, да н у самимЂ лвиимђ органима изниче а лвла се одваданостБ, самотворностБ, вмппи полетЂ, и као да бш прва чертица огромне оргпнизирпшће силе духа СлавенскогЂ већЂ утврдила се. А колико еб нама чини, у редЂ т!« на нову стазу Славенске знаности и зкивота настуиивши органа иде и гореспоменутмп чаеописЂ подђ именомЂ „81огепбкјб роћ1асИ", кое нздае г. М. 1. ХурбанЂ. на полго СловенскогЂ шшижества врло марлвивми и знаменитБЈи дћлателБ. Искрено морамо исповћдити, да судећи по оцомђ, пјто е досадЂ одђ тогђ часописа на свћтЂ изишло, таи ист&ш часописђ — у смотрешо обште -Славенски дружтвеџш и кнБИжевнш стварји — епоху чини у Сла-

венскои пер1одичнои литератури , — а Јоштђ више за у напредакЂ обћћава. Кадв поишслимо, колико то труда, ЈкертвЈи, одважпости, и тако рекавши, мужевиости потребуе, докђ човекЂ са себе стресе свеколике окове туђи мшсл1и, Формула , система , обичан ; докђ духЂ свои у правомЂ смшслу ослободи , или , штоно кашу, еманципира , те у човека се нова, слободна. народна претвори; то можемо слободно рећи , да е г. ХурбанЂ велико дћло извео , велику побћДУ одртао , и великЈи коракЂ иапредЂ учинјо, кадтз е првв1и путЂ наумЈо, реченБ1и свои часописђ у ономђ духу писати и издавати. Боже му дћло благослови ! — Што нашљ свћтв таре и убЈн, што вама подстриза крила и снагу, те иамЂ неда узлетити до вмсина небеснш, то е увидш н бистршмЂ духа свога окомђ проиикао честитши г. Хурбант., чему се мш одђ срдца радуемо — тииђ нише, тто е овђ заедно и оштрБШЂ слова свога мачечЂ затукао гадну ту хидру, што наиЂ исши врућу крвт. изђ здрава срдца. ДухЂ само слободаиЂ мојкс 6б 1 ти игинотво ранЂ •— и као така†не трпи онђ никаквш окова, ма бшли они и систе.пе) зато првБШ знакЂ ослобођеиа СлавенскогЂ духа « стб , 'кадЂ се туђи, едностранм, педантичиш система опроств!! — Г. ХурбанЂ навћшћугоћи ратЂ свакоН систеии, свркомБ ученомЂ цеху, или тако званои „школи" (не училници, него касти лгод1и одђ овб 1 или онш начела) .. — и тражећи живо врело истине и правогЂ живота у духу своме— у слот бодцо.пг духу СлавенскомЂ — наиболћ е — по нашемЂ мнКнјго -— рћппо пБ1танћ горе одђ насЂ задато: „ Зашто сл^о се пробудили"\ Невелиио, да е г. ХурбанЂ већЂ сву истину и сву свћтлоств досегвуо ; но таити се неда, да е бареиЂ добрммЂ путеиЂ кђ истини ударт — т. е. да е о иашои методи слобомђ и&рекао, што сн е кодђ насЂ досадЂ само поиештО и то тамио осћћало. Мбј, сђ узкликомЂ г. Хурбана на новои му стази ноздравллгоћи, — за дужноств нашу, ко10 мђ смо едио истини , а едно братинству свеславенскоме обвезани, сматрамо и цћнимо, средствоиђ ивиш наши листова позорЂ браће Срба и Хрвата на таи велеважнши часописв обратити: надаио се, да ће Шго-Славени у нћиу доста чега наћи, кое ће јпмђ у многимђ стварма разведрити умЂ, и окрћпити срдце. — Особито младои иашои браћи, младммЂ Србнма и Хрватима, у коима клје и ниче великолћпна будућностБ, кои су дика, утћха и надежда роду своме, ц коима треба приправлати се прштоино на велико свое. -г- милои, велимЂ, младежи нашои,