Podunavka Beograd

123

— препоручуешо оваи кнвижевнмб производт. побратимскогт> намЂ, — и духомљ крћпког-Б племена Славепско - Татранскогг, , — нека бм га нћгопали, те изђ нћга наислађ )К сокћ и медЂ сисали! •II летевићк и.

ДОБРОДЂТБЛБ. Добродћтеив н1в ништа друго , него гоначство и знанћ држати страсти у равнов1.сЈш, и имати неку ум1.реноств у нашима желама. Све служи добродћтел1>и ; духљ списагелн, кое читамо , вкусови прјнтеин, сћ коима живило, и закони отечественни ; све намт. удара у уши и у очи . утиче на наше нрави и обшчае, кои но већои части добмваго онакову бого, какову имаго иредмети, кои наст. окружаваго. Нес рећа одкрмва добродћтелв. и могла бм се сравнити сђ онима мирисЂ просипагоћима билама, кон мораго битн гнКчена, да бм се одђ нби могао имати балсамЂ и вош>. Наиболћ е расположенћ за добродћтелБ: намћра уобште нраведна, благородна и чиста у овима нашима дћлима и предузећама ; но такова праведноств има бмти соразмћрна силама човеческе природе; ерЂ слћпо тумаранћ свагда узрокуе наиопасн1б падешеСве, што изискуго закони , или е благонаравЈемЂ ирепоручено, све, тто савћств учи, нанази се заклгочено у онои добро познатои. али мало разширенои бес1.ди: „нечинити другоме, што иисмо ради да се нама учнни. а Точио наблгодаванк те кратке, али богкествеине науке, то е оно, што стнара доброту. Чинити другоме оно, што смо ради да се нама учини; то е доброд!.те.и>. — ЕтоилЈјПм примћра човеческе добродћтелћи. Непоколебима в1 .рноств кђ законима , лгобав1» кђ правдн ма у каквимћ искушешнма, гоначка иј -устрашимоств у наивећимЂ опасностима , имаго бшти карактерЂ драгапнм служителн и изврши гелн правде. АхилесЂ Харлаи , првми предсћдателБ, коему неки бунтовници и иа зло брзи нретиЈпе сђ ончаснима и смртпима мукама: „Н предоочитуемЂ , одговори, Бога, мога владћтелн и мое отечество животу." 1ованЂ 1., кралћ ФранцузкЈи , "ћаговаранЂ, да погази некји трактатЂ, одговори : „Бзшђ и ако бм поштена рћчг. и истина бв1ле коначно ррогнате између смртнм , морале бм се те вћ-

чито налазити у срцу и у устма владћтелн. •Право величество и постонна слава едногЂ кназа и владаоца несастое се у величини нћгове моћи, него у добромЂ употреблћијго исте." НоедаретесЂ ШпартанацЂ предстане као кандидатЂ савћту триста мужева ; но буде одбачено нћгово прошен1е. Да ли онђ зато поче и наиманћ роптати и смутнћ чинити? или подизати пр1ителћ свов на освету? да ли посчл неслогу и вра;кду у отечеству ? Никако, већЂ мирно уклони се, радугоћи се . да има Шпарта триста грађана болг.и и врстнш одђ нћга. Л. И. Б а н ђ , Учителћ Вал&векш.

0ДЗБ1ВЂ И ДОДАТАКЂ. (Коницђ.) Овде ше одђ потребе вопрост, положити, да л' Н1в онђ изђ каквогЂ НИбуДЂ особеногЂ иитересса самЋ ту сказку сковао, него, да л' н!е 10 штђ тада находећа се неисторическа сказка одђ нћга као права историческа вћрованаипотоиђ проповћдана 6б1ти могла ? Ова могућноств неда се заиста опровргнути , и ако готовостб, сђ ко 1 омђ се окакове сказке вћруго , јоштђ и извћстанЂ за нви ицтерессЂ предпоставити дае, то како се лако допушта овакокми и кодђ Д1онис1н ммслити? У обште радо су се вћровале Апостоле увеличавагоће и превозносеће сказке, иаирад!е пакЂ у случаго заиста томђ, ако су исте шштђ и ко увеличавашо цркве, којои се прицадлежало, или предстоало, служиле. Не бише ли таи случаи и овде? Н!е ли одђ велнке чести за Коринтско обштество то, ако су обадва ова велика Ааостола, иредт, што ће славнми свои жнвотђ докончати, Ј ојптђ у Коринту заедно бмли , овде се као н 1, кимђ мановешемЂ вмшимЂ или по собственоме догорору нашли , да одавде путЂ ко цћо ш,1овђ животђ украшавагоћои мученическпи смрти у глаину свћта варошв — Римђ — предузму? И не вири ли башЂ оваи истми интерессЂ , градт, КоринтЂ са градомЋ Римомђ у равну — за прострти свћтлоств упеличан1н, одђ ова два Аиостола произилазећу, на обадва града — линно поставити, — доста лсно изт, писма Корин гскогћ Епископа? „Тако сте и нм •— пише истмК на Римске Христјнне —• вашнмЋ стИ.тованГ.мт, (писмо Римскогђ Епископа Сотера па Коринћане, на кое Дјонис^е у своме одговара 8) оно 8) Срав. Ви.чв1»и ћ!»1. есс1. IV. с. 22.