Podunavka Beograd

131

Но наивећа полза за кнвижевноств нашу одђ обшгегх. употреблен!л Кгрмлске азбуке бмла бм та. што бм се слћдетвомт! тогх. споешл мист1о и углађивао езв !КЂ иашЂ тако , да наиЂ то у другомЂ правцу, коимђ емо по пугу кгљижества нашегљ народнћгљ пошли , небм ни наиман!. гметало, ни зауставлл ло наст.. Дошли бм, да н сами небм осКтили како, до обштегљ тако желателногЂ кнвижевногЂ езмка. Заиста са СенекомЂ вапити можемо : ВапаБШђиб ае§;го1ашиб шаПа! Многи одђ Р. каеолјка само зато нису склони Кгр1ллску азбуку примити , што се бое, да твше вћри својои вредЂ каковми ненанесу. Но ова е предосторожноств нвиова сасвимв безмћстна. Писмо само по себи нема сђ вћромв никаква сагоза, нити и шта обштега. Сами Турски Лничари, кои су бмли порекломЂ Срблви, служи.ш су се сђ Кгр1ллскомЂ азбукомЂ,*) Шта више бмло е јоште XVI. столћтЈа у Цариграду и Сланенско - државне канцеларје,**) у којои се Кг-р1Лдп|5о писмо употреблнвало , и изђ кое су нћка писменна и до насЂ доглла. Када дакле Кгрмлска азбуиа Корану иишта привредила нјв, неће сигурно ни за науку Римске цркве \ биточна бмти, као што-се то и искуствено веГп, показало, почемЂ су се исти Р. каволгцм сђ азбукоМЂ, почишоћи одђ самв1 Курјлловм времена па све до ономадне, непресћчно служили. Н ћу ово дћло мое сђ томђ ватреномЂ свпо Србалн желвомЂ да заклгочимЂ: да бм Богђ дао, да браћа наша РимокаеолЈцм, одтресавши се одђ ове струке предсуда, стару свок> недостоино забачену азбуку Кгр !ллову наново при.ме, и сђ нвоме у писанго кнвига служити се почну. Ово иште срећа укупне кнвижевности иаше, итпте свестварагоћји духв просвећеногЂ XIX. столћт1н , а предЂ лучомЂ просвћштенл — вћроисповћдателне и друге сашзЂ сроднм елемента отешчавагоће пр^дсуде треба да се топе, и да изталваго : СопсогсПа геа рагуае сгеасии!, сИзсогЛа шахјшае <Шаћип1иг.

*) А(1ат1 Воћогјгћ: Лго1лсае ћоги1ае зисс. <1е ^ЈаЉо-Сагп!о1апа 1лз. е1с. УНе1)ег§ае 1584. — На првон страни одт. ове кнћиге чита ее: ,Д'г1та 1аће11а <)е Ог1ћо^гарћ)а СугЛНса, ^иа и1ии1иг ћогИе (1584.) 111 аи1а 1игс1С1 1трега1ог18 \>е1 тах1ше ргаекопаш тП!1ез , диоз .Јап17.агок арреНап!. Иет Во.чиеп8е8 отиеа, Ки1ће'ш е4Мовсћо^Иае." **) \У"икз Ви-рћапо^Илсћ к1е{ие 8ег1)18сће бгатптаИк ч^ег(Јеиксћк у.ои Јасоћ бгпшп е4с. ^ејргј^ ииЛ ВегПи 1829, 8. 8. VI.

Г10СЛЕДНН ПОБЂДА СНБПНЛШША ЛНКЛ НАДЂ ТУРЦНМА Н СМРТБ НЂГОВА. (Конацт..) Ожалосћени з 6 огђ несретногЂ излазка нв!овогђ предузећа, 1 оштђ оне исте ноћи врате се Турци у Маћедошго. Као што неки гбворе, Мухатеда су после овогђ сражеши , ово зоогђ умора, ово з 6 огђ бола задобмвене ране, обнесвћ .шћеногЂ у стзнђ донели. КадЂ е на повратку опетЂ нђ себи дошао . прво е нћгово пв1тан1:. бв1ло за излазакЂ битке. СадЂ текЂ разуме, да е воивода и предводителв Турака и Лпичара, множина великаша и већа частв воиске му, у сражен1го пала, и да су му нћгови обкопи одузгти и разорени. Хтћо се отровати, да ову срамоту непреишви , но ревноств пр1атела ово учинити недозволн. Тако е Београдв 46- тбш данв обсаде ослобођенЂ бмо. Великји е губитакЂ Хрисп'ана, но много већји Турака бмо ; неки га рачунаго на 40.000. И Турц« ово сражен!« међу наикрвавје числе и ммслг, да е сама рука Бож1н оваи данЂ више одђ нвшвм сатарила, него мачЂ непрјнтела, ерЂ су међу убјеиима многа тћлеса палазили, на коима се никака†знакв ране примћчавао Н1е. Корвинг и Капистранг описали су понаосо6ђ Папи ово сраженјн ; но ова писма ни едномђ не служе чести. пичемЂ оба, себи побћду присволвагоћи , еданЂ за другогЂ и неспоминго, нремЂ да су се иначе међусобно почитовали. Са овомђ сниномђ побћдомЂ заклгочш се и жиботђ оба ова славна мужа. 36 огђ нкогђ напрезаин •сила при сражен1го ослабивши, падне прво КорвинЂ у врућицу. По савћту лћкара, болћ нћге ради, буде у ЗемунЂ однешенЂ. Нћгови смиови, Владиславг и Матга, сђ Капистраномђ , нигда одђ кревета нћговогЂ одступали нису. Са†трудЂ лћкара суеталЂ е бвш; грозница е све лче бћснила. Свдђ опомене Капистрапг гонапа , да се о спасенно свое душе постара. Смћшећи се одговори Корвиш-. „ВашЂ е савћтЂ, честнми отче, добарЂ ; но п самв се о томе одавпа иобринуо. По могућству самв сђ мо 1 омђ дћцомЂ и моимђ имаићмЂ расположеш'е учии1<> и моимђ 1и пр1ате .1Бима препоручјо. За спасевЈе мое душе в самв цркве гшдао и милостинћ сиротама раздавао. 1 оштђ ме само едно мучи, што Богу за учинћна ми благодћвнја ни-