Podunavka Beograd

132

самБ по дужности благодарити могао. Но праведнми судјн, за чЈго самв се славу и вћру неуморимо бор!о, и кои ме е у момт, гкивоту богато наградш, неће нћговогЋ старогв и изиученогљ борца и сада заборавити." После овм рћчји окрене се умирућШ гонакЂ последнБ1и путг> кђ смновима и прјнтелиима сљ рћчма; „А вм мили сннови! искрени пр1дтелви! утћшите срдца ваша збогљ вћчитогт> разсганка могљ одђ васљ; опомените се краткости човеческогт> живота; а самБ досгадуго воевао; вћчна и тиха награда очекуе мене сђ оне стране гроба! Ако паметни будете, и на суетности човеческогЂ живота много неуадржите, морате судбини мојои више завидити, него е оплакивати. Силнми и великодушнми саио насх. суд!н, подћ Ч1им1> самћ барнком-ћ тако дуго слуЖ10, смиловао се већљ иа труданг. јкивотћ ићговогт> старогљ ратника, и дае му давно-желаему тишину и очекивану награду. Ако умирућегЂ Корвина, и кад-в га међу вама више небуде, почитовати желите , ово ћете засвћдочити, лгобезна дћцо! ако стопама отца вашегљ слћдовали, сђ нћговомљ славомљ ревновали, и рат1» противљ Турака, одђ кога га судбина сада позива, сретно окончали будете! Оно само за истину и славу почитуКте, што вамт. честв и добродћтелБ одобри, и што е Богу угодно ! Пршмите са иманћмЂ отчинб 1 мђ и славно наслћд1е боине нћгове славе, и немоите в немариБивосћу и страшАБивосћу обезчестити! Ово теби смне мои Матгн нарочито препоручЈемљ , ерљ твон лћпа своиства обнадеждаваго ме, премда си тм млађш, за особита дћла ! Здравствуите дакле сви и опомените се Корвнна! и тм пр1Д1 елго Капистране, здравствуи ! моли се за спасеше мое душе и постараи се, да еднаку славу са мномћ одђ обшгегљ нашегћ владћтела получишЂ!" КадБ е ово изговор10, излгоби сглнове, препоручи 1и ецагоћемљ прјателго и срдачнммт> рукованћмЂ са свима се опрости. Наипосле замоли, да га у близо лежећу цркву Св. Мар1е однесу и тамо да га причесте. Волн му буде испунћна, и тамо 11. Августа 1546. год. испусти свои велик1и духЂ. По нћговои желБИ тћдо му у СибинБ буде однешено, и у цркви саран!.но, гди се и данасг. гробљ великогБ, за отечество свое многозаслуженог -Б гонака налази.

Корвигп, в бмо среднћ величине, велике главе, смеђе косе , велики оч1ГО, умилитогБ погледа, кои е еваком-в почитан1е и приврженостБ у срдце уливао. СаставБ му е тћла дичанЂ бмо, дарови душе и тћла такође изредни. Неоплакуго смртБ нћгову само пр1нтелБи нћгови и Угарска, збогт. кое се онб тако прослав1о; но и самљ МухамедЂ, кои е храбростБ и у непрЈителго почитовао , сажалћвагоћи га лгот!о се, што га е смртБ Корвинова прилике лишила, у онои битки нанешену себи срамоту осветити. Папа Каликстг пролш е озбилБне сузе жалости, кадЂ е за смртБ Корвинову чуо , и торжественнмЂ парастосомЂ у цркви Св. Петра споменЂ му е учишо. После неколико дана и другЂ нћго†КапистранЂ пресели се за нбимђ у вћчностБ. У монастиру Францишкана кодђ села Уплака почива онаи редк1и мујкђ , кои добродћтелБима светогЂ , а заслугама неустрашимогЂ борца име заслужуе. П. СтоиновићЂ, Про+ессорт,. ПРИМФТВА. Онаи племићт., о комљ е у прошастомг лвсту Подунавке казано да е ст> Турчвномт. на наивећШ торонв, т. е. на Небоишу кулу узпео се и сљ нвиме борјо, звао се: Тигиа Дугонићг, дакле е 6б1«> СрбинЂ. Но нћга Мађари, по своме обичаш (хотећн га присвоити), називаго у исторш Дугоничт> Титушг. К. Н и к о .1 и ћ т>. СИТНИЦБ. * Двћ ствари валн нзмђ се нарочнто боатв:: заввсти прјнтела и мрзости непрЈдтела. * Волћ е ниваквогћ преимућства неимати, него ли противнБШЂ истоме владанћмљ себе тога недостоинммб учинити» * Добро воспитана жена показЈе више саивости у свонмћ нравииа, него у своимћ халћинама. 1ованЂ Ристићљ.

ИОВА КНБИГА. Коло. Чланци за литературу : умбтностт, и народнип животг. НредникЋ: Станко Вразг, КнЂига IV- (ТрошкомЂ нар. Матице Илирске.) 3 Загребу. ТискоЈпг к. п. народне тискарнице дра. Лњдевита. Гаа 1847. — (Латинскима писмевима.) На 8 -ку, стр. 98.

Учредвикт. Милошљ Поиовнћ,ч> И.здав.о и печатаис у II р а в в те л ств е нои К н «. и г о п е ч атн к и у Београду.