Podunavka Beograd

119

еанЂ КозакЂ са лћпомв По.и.ктшом-в прстенуе: тамо поди нле.мићт. мрколику украинску дћву кђ олтару; православни и католички свештеници пругкаго си као браћа руке; у црквама и богомолнма узапмно се служба служи; 1Пбвск1И митрополитт. и арх1ереи одђ Канова сћде у вшсокимђ сенаторскимЂ столицама поредт. полбски владика. Кралв СигмундЂ договара св сђ Атаманомђ о военимђ дћлима, и свако внче: „ашвила ПолБска!" Сладко санл АтаманЂ. Позорћ се промћни. На доиу Атамана 61'е вранацЂ копнтомђ козачке компанје и полвске роте стое предЂ каппша, валд 1 имђ проти†Татара поћи, АтаманЂ даде .нодству благосовЂ, припаше саб.по — тада затутнви на калдрми топотђ турски конћика, ехо допре до у кулу, АтаманЂ се тргне завикавЂ: „на кон!'., Козацн!" Онђ се хтћде нагло уздигнути — ланцн зазвече — онђ уздане ту-,1>-но и задуби се у ммс.ш. Не тишти га страхЂ, но робство — онђ се радуе о судби избавлћне браће, и завиди онм«а, кои су у 6010 пали — куне танета, кон су га промашила — куне мачеве, кои га изђ :кипота не истргоше — маловажно е сђ чашћу као ратникЂ на разбого пасти али бизурманскомЂ бћснилу послужнти — то е горко. РазсвитакЂ зоре поче крозЂ решетку улазити. За Козака е жалостно то, кадЂ изђ собе зору гледи, онђ воли окомђ по голомђ небу блудити, као што на битвишту рукомЂ блуди. Врата зашкрнпе, у тавиицу уђе Кизлар-ага. АтаманЂ поглади се рукомЂ по челу, и погледи поносито на предЂ собомЂ стоећа роба. ТурчинЂ не могаше ватру оч1<о Агамаиовм сноситн, онђ обори главу кђ зем .1е >и и поче: „Падиша вћрнм Мусулмана, обладателв свћта одђ нешчаногЂ мора до снћжанш врхова Кавказа, заповћдателв мои и султанЂ, благонзволпва теби, поредЂ све невћрностн пре три годнне и сада, свош лшбавБ поклонити, штедролгобипомЂ рукомЂ дае ти животђ, пресипате н чашћу и благомЂ, куне се барнкомЂ пророка, да ће слободу Козака хранити, ако тм само вЈ.ру ЈМухамеда нримишЂ, и завћришЂ се границе порте проти†нападанн ћаура бранити." Кизлар -ага ћуташе и АтаманЂ одговори дркћућнмЂ ал' нсиммђ гласомЂ: „Пре три годиие поклоии .ш счо мм султану престолЂ и животђ . АтаманЂ е држао дану заклетву; докле е онђ уручено му достоинство обавлж«, дотле Амуратова влада нје ии едногЂ Козака виднла. Л сђ Бизурманима и нисам!. никадЂ примирш чин !о, не ммслииђ ни чиннти. Кажи твоиђ султану, да

н нћгове поклоне од 6! нмђ у име мов и свги) Когзака. Глава едногЂ Атамаиа 1пв тако драгоцћна, као што < е вама чини. СвакЈи е КозакЂ достоннђ, да АтаманЂ буде — опђ ће нашу смрто. осветити, и знати како ће отоманске вароши землби равне учиннти." ЛтаманЂ сврши. Кизлар-ага примћти: „Тренуће е драгоцћно, проммслн се Атамане, преиначи што сн изрекао." ПринуђенЂ одговорн АтаманЂ горко: „Што КозакЂ рекие, то онђ не пориче, носи твомђ господару в1>стб, да и муке и смртв чекамЂ." Ага плћсне рукама; четири ушкоплћника уђу сђ гантаномЂ унутра; они затрепте одђ страха и тргну натрагЂ при погледу роба. Кнзлар-ага маши се за птаганЂ. Ушкоплћници навале на Атампна, набаце му гаитанЂ на вратЂ, клекну му на нрси и почеЉе гушити. АтаманЂ везанм руку и ногу крчаше, попаде га пћна бћла и крнава, онђ шкргуће зубнма, и жиле набубре и поплаветне; двапутЂ застане гантанЂ, двапутЂ растркаше се упшоплћници као шлБиве са затрешеногЂ дрвета. Као куракЂ на мрцину, кое млака крвБ јошђ се пушн, сђ таковомЂ лрости нападну Бизурмани на полумртва Козака — АтаманЂ устане нагло — они вуку гаитанЂ и даве, гркланЂ омекне, и онђ премине. Кизлар-ага извуче лтаганЂ и растави икимђ ударцемЂ главу одђ трупа. Изђ долвнћ собе изнесу седамЂ козачки глаија и пођу сђ тр1умфомђ капн! Бабн-СаадеФЂ, гдћ се харемЂ и обичнми конакЂ султано†палаз '10. АмуратЂ изиђе, погледа око себе, на н ако се поност побћдомЂ, И1е се могао оиетЂ неке туге отрести; онђ е добро знао за гонаштво, и хтћо га е сђ Мусулманима тесно скопчати. Свћтлећн помоли се сунц« нза облака, као на празннкЂ скупнше се на гомнле Турци, Арапи, Арменн, Грцн, Чивути, разни езмкомЂ, ношивомђ, 6010МБ лица — око капје БапихумагомЂ; нредЂ кашомЂ осамЂ коцева, на нБима су осамЂ козачкн глава, на главама црне капе, и на капи Атамановои гпе се перо одђ чаплћ, сђ езомЂ у срцу погледа е НпнчарЂ, дркћућн сматра е неустрашимвш АлбанезацЂ, кои е са смрћу упознатЂ, башЂ као п1лнацЂ сђ рашомЂ; ерЂ брада рекао бм миче се, <>чи — ввлишђ — кђ Украини гледе, а устне као да гробнммЂ гласомЂ шапућу: „освета ! освета! '• Р.