Podunavka Beograd

120

ОДГОВОРБ на: „ Неке приметбе на Србску Граматику одг Нлгв Захаргввића." Приметбе на мок) Србску Граматику 18. ГОн1л т. г. у 25. брот Нодунавке изиђоше, и л имч. се радуемЂ; врбо приметбе сваке чине лгоде паметншмЋ и искусн1имЂ, и на те приметбе, коиико умемЂ, и колико самв могао за две године правила србскогт. езика наћи и сватити, одговарамЂ овако: 1. Србска Граматика учи свему, што се о писменима, слоговима, и речма србскима рећи може, а по млогомђ учи и о смислима или изражен!нма, и зато е неуместна одђ г. критикера или забавлнча она приметба прва, да децу нетреба у Граматики поучити, како се писмена наилакше могу научити; и зато се незна, ко воче и боче, или л, и мон Граматика, или г. Ср—е. 2. Друга приметба има /за себе више, него проти†себе, и н се поправлимтћ и кажемЂ да е кодђ Срба наиобичше и наиболћ на питанћ: ч1и, ч1н, ч1е, одговорити са прилагателнммЂ, кадЂ е суштествително голо. Но и овде н држимђ , да нисамв сасвимЂ забасао, и да Срблви веле на питанћ: ч!а е ово кућа? Шоповића. Чш е ово виноградЂ? Павла ЛЈе. Ч|е е ово дете? сека Макрене. Ово су суштествителна гола г. Ср—е. Па башЂ г. Ср—е оће СрбинЂ да рекне на питанћ: Ч1н е ово рука? свеца, кепеца н т. д. КадЂ човекЂ критику прави, и судЂ о ко10и ствари изриче, треба да сђ тммђ посломђ своимђ свету ползу принесе, а не само да се смее, и да стварв на лако узима. И тако г. Ср—е, н желимЂ, да наши Срби учени покажу, кои се више и сђ овбшђ посломђ за Србскш светЂ стара, или и, или вм, особито ако дознаду, да се н сђ граматикомЂ две године, а вм 14. година бавите. А а, душа валн, незнамЂ, да л' и у немачкоиЂ езику овде каквш зачко.шица нема: но а ћу то скоро знати, а за друге езике знаће вештшн г. Ср—е. 3. Да се каже: горна устна, и долна, то е истина, и на томе г. Ср—е вала, и н тако имамЂ у песми мо1ои „СтарацЂ," коа в у IV*., чини ми се. Збирки печатана; али тако е, кадЂ се на брзу руку ради, а н ћу се за ово правдати мало ниже. Него а нисамв чуо, и чини ми се, да одђ Србина чути нећу: лево плеће, десно плеће. Зо-

бова има у г. Ср—а глави, а вчмова бмће нешто и осимђ главе г. Ср—а. 4. Да ли е Граматика мон дволична. и марама одђ два лица з 6 огђ тога, што каже, да има у родителномЂ множественомЂ моткш, н мотака; а у творителномЂ единственомЂ у II. склоненјн): кости и кошћу; масти и машћу; крви и крвлго: на то некЂ му Срблви одговараго, кои тако говоре и пишу. Мени в жао, што г. Ср—е неучини роду своемЂ услугу, и што нерече, кадЂ бм моа Граматика у овои ствари бмла марама одђ едногћ лица. Н СрблБима. за ков ћу умрети, кажемЂ. да обичн1е: кости, масти, глади, крви; него: кошћу и т. д. Н самћ башЂ одономадЂ око поноћи одђ стражара у Бешенову чуо, гди рече: „Запали ватру труди и сламомЂ." Н самв овако, и кадЂ самв Граматику писао, мисл1о; за го самћ и метнуо за образацЂ ону речв у творителномЂ единственомЂ, коа едно лице има, т. е. и, и зато су оне речи: пећв, моћв и т. д. одма ниже образца метнуте. 5. Н самв казао: братЂ и дете, а не браћа и деца, имаго у множественомЂ само родителнми, дат. творит. и сказателнми: браћа, браћама; деца, децама. То исто стои и разуме се изђ Граматике мое истино и за сабирателне речи: браћа и деца; но и то се разуме, да сабирателна сва у единственомЂ брого множину показуго, и тако да и: браћа и деца единственммЂ своимт> броемЂ избећи могу употреблвванћ многкественогђ нбјовогђ брои. Гди самБ а казао, да се сабирателна у единственомЂ брого нескланаго, и да тако неможе бмти: браће, деце, браћи, деци, браћомЂ, децомЂ? То су изв1ани, кон е само г. Ср-а и нћговм прјнтелн срце учинити кадро. И н кажемЂ, и увекЂ самв: ено деце мое, говорт, и ено е печатано на страни 17., да одђ св 1 го сабирателнм редко се кол добро у множественомЂ употреблава, а г. Ср— е вели, да има зобова, и опетЂ онђ истми мене окривлгое за децу и браћу ; алЂ то само онђ учинити сме и уме по образу своему. А мене се нетиче она или ова страна Срба, а како самБ међЂ Србима, гди самв млеко материно посисао и одрастео, науч10, онако говоримЂ и пишемЂ, и Граматику правимЂ, а коме ше право, некЂ исправлл, само вешто и недирагоћи у личностб. (Прод.ужиће се.)

Ј1е чат ано у

Учредввк1. Милошг Поповићч. Праввтелственои КнБигопечатвћв

у Београду