Podunavka Beograd

190

Сулудми! ,,6ств лисо. Ал' морам -Б, да доб^емђ чокотђ, да ми отацЂ не плаче , а волимћ да ми отацЂ не плаче нег' све што имадемг.. " Лисица рекне : ,,А дед' да п пробамљ, бм л' н могла бмтп златна нбука." Скочи тамо амо и створи се у златну нбуку, па рекне да е однесе и да е даде за чокотђ . Однесе онг. златну лисицу-абЈку, и даде е господару чокота. и доб1е чокотјј и оде. ГосподарЂ одђ радости скупи сву свок) господу, направи велику частв, па ће да се похвали какву е златну лбуку доб1о. Скупе се гости, почну прегледати абуку. А еданЂ се загледа ако у мго 11 а рече: ,,Све е лхепч и немож' бмти л!.пше, само е плодђ на Форму лисичш глава, а не као друге абуке ?" Чимђ оваи то рече, а лисица скочи, па оде. А ови се склептаго те га убно, што е реко лисич1а глава. Растане се онђ садЂ сђ лисицомђ и пође кући, собомЂ златну дћвоику , златногЂ конн, златну нбуку и чокотђ имагоћи. КадЂ онђ стигне на оно раскршће , на комђ се сђ браћомЂ растао бмо, кадЂ е одђ куће по чокотђ пошао, ал' онђ спази млого лгодШ скуплћнм , пође и онђ тамо, да види шта е. Кадљ онђ тамо, ал' нћгова два брата стое осуђена и хоће ш лгоди да вћшаго. Каже онђ дћвоици, да су то нћгова браћа, и да 6б1 ш радЂ бмо искупити. Дћвоика извади изђ нћдара силно благо, и онђ браћу злочинце, кои су ммслили лгоде уб^лгоћи . палећи и арагоћи добити чокотђ , искупи. Ови су му завидилн бмли, али немаго кудт> камо. Дођу кући. Сулудми намћсти чокотђ у башти, гдћ е и бмо, чокотђ стане вино литп, и очево л1*ево око престане плакати, и почне се смјлти. Лбука стане цвћтати, копб златанЂ рзати, дћвоика пћвати, милина и красота у двору. Све е весело , све се радуе, и напредуе. бдаредЂ по1плћ отацЂ СБшове, да му донесу сђ нБиве три класа жнта, да види, каква ће бмти година. КадЂ ови у иоиго дођу до едногЂ бунара. рекну сулудомЂ брату, да шмђ воде заити да се наппо. Оваи сагне се надЂ бунарЂ, да 1имђ воде заити, а они га туре у воду, и онђ се удави. Одма преетане чокотђ лити вино, око очино стане сузити, вбука клоне, конб престане рзати, дћвоика почне плакати, и све се сневесели. У томђ она иста шантава лигица дође, спусти се у букарЂ, н полако побратима свога

нзвуче, изцрпи изђ нћга воду, и метне га на живу траву и онђ оживи. Чимђ онђ оживи, а лисица се створи у едну врло Л1епу дћвоику. Па онда му приповћди, како е е мати, за то, што е наивећегЂ нћногЂ душманина одђ смрти избавила б&1ла, проклела : „Проклета бБ1ла, и у лукаву лисицу се створила, те егуцала на три ноге, дотле, докле годђ свогђ добротвора одђ смрти водене не избавила.' 1, Па ево еамБ те побратиме избавнла. СадЂ сђ Богомђ ." Она оде на свого (трану. А оваи сулудми на свого, кђ отцу своме, и чимђ онђ у авл!М дође, опетЂ чокотђ иочне вино лити, очино око сшатн се, конб златанЂ рзати, а дћвоика златна пћвати. Каже онђ отцу шта су му браћа у путу учинила, и како га е една дћвоика у клетви избавила и себе клетве опростила. Кад-& ово отацЂ чуе, а онђ она два злочинца отера одђ себе у свћтЂ. А овпгђ вћнча са златномЂ дћвоикомЂ, сђ ко10мђ е дуго у веселго и задоволБству по5ИИВ10. И ВЕЛИК1И И М \ .11>1Н ПОЛЗУ6 ОТЕЧЕСТВУ.

Неиште се превмсок1и разумЂ, нити се траже гоначке вредности, да заслуЈкимо кодђ отечества и власти почитанћ и одлич1е. Наиснитн умћгиства, и наибистр1 - и умови нису свагда 6 б 1вали отечеству наиполезнш. Колико служи у држави старћшина своимђ великимЂ умомЂ, толико 1ои исто поиаже и занатл^н своимђ послованћмЂ: у нбои е добросаслужна еднако и бритка саб.ш и трудолгобнвБШ плугђ. Незнаиство е само, кое е цоставило разлику у начнну помаганн у друштву. БезпосленБш домаћинЂ презире трудолгобивогЂ землћдћлца; а безпосленБш богаташЂ не држи полезногЂ занат.пк* ни за што друго, но само за орудје свога самоволБства, и расплкућства. Ал' отечество, сабирагоћи све користи одђ свјго свои смновз , не находи разлике ни у чему другочЂ, него само у заслуги и у помаганго свогђ напредка. Дође ли до потребе, а тб 1 онимђ истимђ рукама, коима настоишЂ да обогатишЂ отечество , морашЂ спопасти и мачЂ, да га бранишЂ. НепрЈнтелБи твога отечества есу твои собствени. Тбј си му самомљ твоЈомЂ крвлго задуженЂ ; ерЂ нисн рођенЂ само за себе. Животђ нашЂ престае имати свого цћну одма, како му почне бБшати безполезаггв, В л а д и м и р ђ В а с и ћ ђ.