Podunavka Zemun

Свезе, кое су ме за светг прпвезнвале, биле су садЂ раскинуте, шта бм саив л више у истоле тражити имао. — Срдце е мое принадлежало у чнсло онм редки човечески срдца, коа само еданпутЂ лгобнти могу, н самБ оставш Минхенг и отншао самк у Лил1СНФелдг, гди самв за годину дана за свештеника р )ЧчОПОложен г Б бмо, безг да самБ Хедвигу 1ошг еданнутг вид10. дДа ли она кадшто поммсли на мене? 0!непредчувствуе она то, како сзмб н шо ватрено, како неограничено лгобш; у срећи н1шоп незна она за печалБ ту, кол срдце несрећнога тако помамно растрзава —" често самБ а тако ммслЈо и у молитви тражго самБ подкр1шлгогоћу моћБ, — али бадава. бданпутг ступи едант> младићг у ћелш мого; то е бмо гроФЂ РиденФелст., н самБ га одма познао, будући самв га у Минхену поредг Хедвмге видт бмо. Богт> нека мп опрости, а самБ на нћга безконачно мрзјо. „Шта ће садг тан човекг кодг мене —" ммсл1о самБ, кадг е онг у мого ћелш ушао. „Петр?," рекне онг, „д самБ гроФг РидепФелсг, и допосимг Вамг писмо одг мое заручнице, одг Хедвиге, коа Вамг млого благодарп." Иредао ми е ппсмо. „ДрагЈИ, незаборавл-ћпми пр1нтелго!" писала е Хедвпга. „Мала Естхера илп Хедвига (изберите име, кое Вамг е милје,) подноси Вамг свесрдну молбу. — 0! како самБ често а на Васг ммслила, а сзмб Васг као мртвогг оплакала, почемг за толико времена кг нами педођосге. — Нико ми нпе нпшта за Васг казати знао, текг прошле године дозпала самБ, да сте се тада ноколико дана у Мпнхену бавпли. Вм нисте знати могли, да смо и мм тамо, ииаче бм Вм зацело Вашу малу Хедвигу посћтили; ерг, елте, и Вм сте се своВски трудили, да бм ме опетг видити могли, будућп сте ме врло н1>жпо лгобили. Ваша бм насг носђта све срећнмма учинила, мои отацБ и мов заручникг особмго бм се радовали, да су Васг видили, будући саиБ Вамг н премлого обвезапа, али сте Вм брзо пзг Минхсна отишли, и а самБ текг доц1ие дознала, да сте Вм тамо бмли, па самБ се еа свакимг могућимг начиномг старала, да за место пребмвана Вашегг разберемг, и тако самБ текг пре неколико дана за исто дознала. ОвдашнБИ бегуицм — емигранти — чудесе, да сте Вб1 заиста свештеникомг постали, млоги ммсле, да Васг е несрећпа лгобовБ на то опредћлнтн морала; алн д то неммслимг, будући а знамг, да сте се Вб1 већг на то рЂшили, да свеипеникомг будете. Лгоди се вараго, ерг Вм нисте осимг Ваше мале пр1ателБице Хедвнге, нигда никакову другу дево&ку лгобили ; што сте се рукоположити дали, сг тмме сте счмо старми Вашг планг у д - !>.10 привели. Кадг самБ се изв1»стила, да сте Вм већг свештеникомг постпли, таки самБ се р1јшпла, да савезг мон сг лгобезнммг моимг Вилхелмомг чрезг Васг благословити дадемг, иогледаите га добро, ел' истина, Вм одобравате пзборг шоИ ? — 0 ! мб 1 се врло лгобимо, родителБП н1згови ни су сг иочетка бракг сг бегуницомг допустити хтели, али е садг већг све у свомг реду. — Н ћу сг нБимг у ЉшенФелдг доћи, гди ћете Вм бмвше оно сироче, кое е иодг одбраномг Вашомг стаало, са лгобезнпкомг срдца н-ђиога за навекг саединпти: — да, Вм сге ме увели у хрјстјгшску цркву, па ме Вм садг и у свет-

СК10 раИ уведите, како бм н и за пебесно и за земалБСКО блаженство Вама благодарити имала!" Л самБ се морао одкренути, иначе бм РиденФелсг сузе мое прим1)тш. — Искао е одговорг, молјо ме е, да л савезг благословимг, кои е онг са лгобезницомг срдца мога заклгочш бмо; искало се е одг мене да а човека оногг благословимг, коИ е срећу срдцу моме одузео, коИ е све лепе мое жел1> разорш. Нити е онг, нити е Хедвига предчувствовала то, какова е боолл душу мого мучила, они ништа за лгобовв мого зиали нису, они су сматрали у мени само ирјатела, само бмвшегг иокровителн и Богу посвећеногг свештеника, кои се е света одрекао. После неколико дана дође Хедвига са РиденФелсомг, н1>иммг и н1шогг заручиика отцемг, у ЛилЈепФелдг. Мужеви они, кои се за мученике почитуго, нису пи полакг онб! мука нретрпили, кое су срдце мое растрзале, кадг самБ п бракг Хедвиге благословити морао. С-рећпи суиружницм вратили су се иатрагг у Бечг, а л наскоро наднемг у опасну врућицу, али опетг као у нркосг нисамБ могао умрети. Опред1}лен1е е мое бмло, да 10шг више страдимг! III. Ирошло е више година а Хедвигинг е ликг безг престанка предг моимг очима треппо, она е бмла иредм1)гг свмо мои надежда, свјго мои снова. Н самБ увиђао, да е лгобовв моа некогг рода заблуђенђ, али при свемг томг нисамк имао задоволвно сиаге, да оно чувство уталожимг, кое е иадг целммг моимг 6б 1Јшмг сг десиотическомг власти завладало, — лгобовБ моа могла се е само са животомг моимг окончатн. Иосле три године оставш самБ а ЛплЈенФелдг, ерг сродпицм су мон догле навалБивалп иа .чене, докг нисамБ напоследку санзво.по у то, да изг манастмра пређемг у редг мпрски свештеника. Прибавнлн су мн наскоро нарохмо, п кадг е Наполеонг просвету опетг у Французкои увео, вратимг се а натрагг у огечество мое, гди у крагкомг времену за каионика и члена консистор1е наименованг будемг. У првомг засђдашго конспсторјалномг , ирн коаг самБ н саучасгвовао, имала се е иарница една о разводу брака р-ђшити. Иарницу е супругг повео, супруга е бвиа збогг невђрства обтужена, обе страно захтевале су разводг. Сбогг нев-ђрства обтужена жена, бмла е Хедвига. „Не , то ниб могуће да е она крива ,'•• ммслјо самБ а, и заиста е бмла она извинешл достоина. Сунругг н1)нг бмо е нбоП ненђранг, онг е жертвовао садг лгобовБ оиу, кого е нре кг ибоп пмао, 01ненммг чувствама качиперке едне. Хедвига смосила е то више година, напоследку приближи н)и со младићг еданг, кои го е обожавао, оиа лу е дуто иротпвг стаала, али супругг иаскоро одкр!е тавну свош, да бм н1)Му мп.ие бмло, да у место пребацивани страдагоће п !)Гове супруге, то нзвђстје чуе, да со е она сг лобови другога угђшила. Може ли се сирогица осудити, што е она напоследку молбу младиКа тога пршнила, коВ го е очадвагоћи за узаимну лгобовБ мол10 ? Ако е овога већг и лк>била, онетг е она писала мужу своме обећавагоћи шу да ће све заборавити, и са сузама га е за лгобовБ н^гову, за повратакг н1 )Г0вг молнла, али шв онг ни