Podunavka Zemun

крао све комаде злата и сребра, и тако е заслужш, да му и друго око изб1емг." „Тако," превати Ага речв, „комади злата и сребра? А!, садг знамг, што ми треба знати." И окренувши се сведоку рече му: „Они лепи комади и комадићи дакле, кое су истомт. мои момци — штета, угурсузе, што си слепг и што ш неможешЂ видити — изђ твои завежлаа извадили и мени иоказали, изђ истогг су ковчега, у комг се иашло злато и бисерг? Кадг е тако, то се иаравно мораго сдружити." Онг и опетг разтвори боре свое горн^ алвине, и метну комаде и комадиће унутра. „ В б 1 сте се сами издали , а настави 10суФ -Ага страшно озбилвнимг гласомг. „Наинре сте заеднички крали, после е еданг другогг покрао, а иаипосле сте се одали. Доказателства су дакле ту, и ови тиганви за разтапан1з, ова гвожђа за објан^ћ и различпи клгочеви исно противу васг сведоче, Зато кажемг, да знамг оно, што ми е требало знати. Зарг сте ш мислили шуге едне, да е МсуФ -Ага човекг, сг коимг се може шала довека проводити, Но, у царевоИ землби мора се правда строго вршити, а а самБ еданг одг н1>говб1 иедостоИнБ1 слугу, Муселимг ове нахје, и тако чуКте вашу пресуду, Изг мои 1 уста говори закоиг: ВБ1 морате бити обешени." Наодг е на ове речи пожутјо као восакг, и затворш е очи и неогице, да невиди опо, што ће се садг извршити. Дркћући ћутао е на свомг дрвету и дисао е страомг каквогг саиртиика. бданг сатг — сг ауканНмг , ецан -ћмг и стеман-ћмг измешанБШ , мучшлп и краткш сатг — и све баше прошло. К)суф-Агини момци брзо су на Циганима пресуду извршили и нбиово иманћ разграбили, бацивши у огаци све оне, прн-ћ, кое за иби нису биле. „Нико неутече одг свое судбине,^ тако заврши садг Шсуф-Ага, кои плЂномг циганске дружине обтерећенг свогг конн уза и своиг се дому врати сг уверенћмг, да е себе и правицу задоволвјо. Момци су му весели сл^довали, ербо с} имг бисаге иуне бБ1ле, Тако се беднБ ]И Наодовг поочимг скончао и зла се слутна, кого е последнБИ дана имао, страшно на цфму изпунила, (Продужиће се.)

Тулопг, ово средиште и управг рећи срдце Француске воене снаго, у колико се та на Средиаемно море протеже, бндо е већг у време Римлана подоста знатно станиште за ИБиове ратне бродове. Важностћ е свого Тулонг у средн-ћмт. в^ћку за Француску ммао, кадг су аФрикацоки гусари, робећи по мору и шшчкагоћи трговачке галје, на исте Француске обале насртали, што повода даде, да су већг онда око Тулона тврдинћ основати се морале. У новЈе време подг Лудвигомг XIV. буде Тулонг и и1>гово прлстаниште тако добро и ако утврђело, да се сада цстми таи градг међу Францускимг градовима као еданг одг »Јаитврђји и сг военммг рправама навбрл^ снабдћвент, одликув. При Тулону е Нанолеонг I. лћта 1793. сеое прво мначко д^ло учинјо и Енглезе, вешто на ш>и изг тодоца ударамћг, сретно одбјо. За Французе, кои у ећверноЛ Африки крал4вину Адгор1Ш држе, Тулоиг у наше времо не шац^ аажи ; кего у

време Лудвига XIV. и Наполеона I., где имг е одг потребв бшо, обале свое одг нападана Енглеза крепко бранити. У осталомг Тулонг дели се на пристаниште сг тврдиннма и на варошБ, коа до 40.000 становника брои. Иста варошћ, дугуласто окружена, едномг страномг дужг морске обале се протеже, а дрЈта лепо и величествено се диже до ближнви брегова, кои градг и варошв красно окружаваш. Тврдинћ саме сг великомг су вештиномг и по начелама военшз науке строго изведене, и међу нкима е наИзнатши на ближн^мг полуотоку лежећш градићг (Фортг) Ла Малкнг, одг кога веле, да га сила душмаиска утаманити неможе.

НјШ.ШГБ НТИЧ1И ГОБИЗДа. Колико се дивимо построешо здашн, кон су човеческимг рукама по правилу вештине и лепоте подигнута; толико се више праведногг узрока имамо чудити правленго гнвизда кодг итица. УкрашенЈе, нчина и правилностБ понеки гнвизда, сг правдомг насг кадкадг до самогг упрепасћенн доводе, кадг размислимо, да птицама, кром^ћ ногу и клгона нБЈовогг никаква друга орудјл на услуги нестое. Вешто изабрано место, Форма и строИ гнБизда у п} г номг смислу одговараго начину живота птич1егг, На вр'овима наИвншши дрвећа, по чбуновима, у стћнама и на брежулБцима налазимо птичЈа гнБизда; шта више, понеке птице у уверенго о тврдоћи посла свога, подижу себн надг водомг гнБизда; а међутимг св опетг млоге безг икаквогг приуготовлнванн на голов земл'и гн-ћзде. Видг у речи стоећи гнкизда особито е различанг. Нока су гнБизда полуокругла, нека дугулаета, а нека опетг сасшмг округла; нека су наликгна кесу, нека на танвирг, а нека на котарицу и т. д.; али ипакг, при своВ тоб различитости, свако гмбиздо , по строго, по положаго и по другимг околностима познати дае птицу , кошв оно принадлежи. ПриродншЛ на-» гонг нтица при нравлешо гнвизда зацега е дивлена достоннг, ерг ми нити примЉчавамо особиге какве вештине, постоннстно и нрилћжанје, нити напрезан^ снаге и неуморну стерпелБивоетк и предоеторожностБ у избору места, чувашо ла и птичића сеои, нити украшен1а, угодносги и буди каквогг д^ћла, кое бБ1 налг 3' очи подало. Зеба, ова трудолгобива вештакшш у грађенго, тако красно и вешто обложи сполншнго частв гнвизда свога сг танкомг, лепомг маовипомг, да изгледа каа откана; Косг, бринући се за постоннство и угодноств измаже гнбиздо свое, кадг сасвимг готово буде, сг некогг рода малтеромг, ков све части стегне и добро држи, и на то после улепи вуиу или детелину, као да бн ФизичесиИ узрокг знао, да му е то за сачуван^! птичица свои одвећг потребно; Дроздг углача и очисти гнбиздо евое тако, да би по некогг брзо оадећегг зидара постидитц могао, и ту кућицу свого изнутра тако чисто држи, као што чистогу лгобећа газдарица чинц; Рода поетави гнбиздо свое, кое одг свакоаце С}'вад1и, преидете, са разлнчитииг меканимг матер!ама, кое сг великимг трудомг изнађе и нанесе, да пцлцћи н-ћни непочувствуго никакву увреду одг бодла речени сувадји, и тако и наца тиме лепг прил-ћрг дае, како и у сиромашноИ колоби децу нашу са срећнммг воспиганјемг и при сшбимг средствама сиабдћти можемо; Гшорацг, навикнутг на пременлБивг животг, прави себи плмвагоће гнбиздо на веди; Ласте, кое по кућама и димнацима живе, ове цеуморне, способне зидарке, саедицацашћи наавећш степенг вештине са стрпелБНвосћу, зцдаго сасвимг нсволбно куће свое одг иловаче или одг блата са сокака, и приведу еа слабачкимг средствама своима художествено и за снагу нБ1ову огромно дћло то ко коацу; Кроика (©фпеИЈаксцје!) пакг превозхода еле доеадг *а-