Podunavka Zemun

„Оваи другШ ковчегг, у коие е нешто више одт> двадесетг тисућа перпера, нрипада теби, сине, под-к овимђ условјама. Узми одч> тога, колико погребно будв за оспивапћ заведенјн, у комђ ће до дванаестг деце, кол немак> постоибине, а та да су, колико е могуће, циганска деца, у овомг монастиру наћи сваке угодности, и у комђ ће се средствомЂ науке и воспитана за побожне, врстне л:оде изобразити. Тако исто узми изђ тога, колико потребно буде за издржавшгћ два инока, кое ће оваи монастирЂ сваке године међу блудеће цигане слаги, те да Ји у светои христјанскои вери поучаваго и пбиово више или манЂ подивлано срдце нравственосћу и улгоднимЂ животомђ иосгепено облагоро1)аваго. НаГшосле узми одђ тога едну тисућу периера и приложи ји монастнру, како бш се иноци за сиасенћ мое душе Богу молили. Сђ остзткоиђ разполажи по^ твоши волби . Сипко, то су сђ правдомЂ стечени нбвци, што то даемЂ. Узми ш дакле спокоПно, о незаборавлаи, а те молимђ опетЂ и оиетЂ, на бедне и сироте, ербо ће ти за твов малнИ уделћпми имђ даракЂ благосло†сђ неба изироспти. Прими оваВ саветЂ одђ твога поочима, кои те лгаби, и то тако нЂжно, како е икада отацЂ свое чедо лгобјо. Оно мало мои 1 риза и могђ осталогЂ имана нека остане ономе, кои се може тиме нолзовати. — Садт. внате, честни отци, и тн, сине моВ, шга и како мислимђ . Поступите по томе."Ту пресече ПасмапЂ, очевидно разслабл1 >нђ, свого беседу, а за тимђ заклгочи овако: „ДанасЂ самБ се подпуно уверш о момђ оппсномђ станго. Мени предстои смртв одђ тога, што ће ми жила у срдцу пући. За два, наИвише за три сага сврши'ће се моа борба. Заго дапте ми вашегЂ благослова, добри отцн. — Сине, нНжно, силно лгобл1 >нни сине, прими при растанку моб полгобацЂ и мои последш >Ш поздра†— —" При овимђ речма обузе^Пасманово лпце смртно бледило; оиђ се едва на 1гогама држао, зато су га морали у постелго однети. Садт. е за чудо мирно снвсш тћлесну бол-ћтицу, кон га е обузела, шапутао е по гдекого речБ около-стоећпмЂ, казиваше имђ , да жвли у монастирскои порти саран1 >НЂ бнти, препоручивао имђ , да га у молитвама спомишо и прими за тимђ угћшена вере, код му е отацг ГерасимЂдао сђ искренимЂ, радостшшЂ поверенћмЂ Хриспанина, кои е у своши вери тврдЂ и иепоколебпмЂ. Што е као изкуснни лекарЂ ирорекао, то се збнло. Мирна и тиха борба са смрти наступи, и кадЂ су два сата протекла бвтла, уздану онђ 10 штђ еданпутЂ дубоко, слиноств 04110, коима е нћГОВОГЂ лгобимца непрестано, рекао бн, тражш, угаси се, последнБШ уздисЂ излети изђ нћговм нрсјго и —■ заспи. Тихо и безЂ муке разстао се сђ овимђ светомЂ загрл1шЂ рукама опога, кои му е наимилш подђ сунцемЂ бно, и кои га е садк, тугомЂ обасутЂ, по имену звао, тужно нарицао и надв самртнимЂ лицемЂ горке сузе пролпвао. Пасманово т'1>ло буде торжествено и величествено саран1зно и то у монастирскои огради , близу цркве као што е за живота ПасманЂ желЈо. Томђ приликомЂ стекао се многШ народЂ изђ околине, да староив циганину, кои му е бно врстнни помоћникЂ, прјнтелго ;ди и заиста савестпни и некористолгобивмп лекарЂ,

последшо благодарностБ укаже, и сђ тужгшмЂ срдцемх свакји е нригицао, да грудву землћ на упокоенога баци. Пошто се укопЂ сврипо и иошто е даћа за нокои душе по благочестивомЂ иостоећеиЂ обичаго издана, па и с фотипа обдарена бнла, изврнпо е АлтомановићЂ све остало онако, као што е упокоенни за живота наредјо, нриложивши и одђ свое страпе знатнми дарЂ своме монастиру ради благод1>телне ц!>ли. То е одђ нћга и сама благодарностћ према ссодгК благод -ћтелномЂ и возпмтателномЂ монастиру изискивала. Међу тимђ е при.шчно времена протекло и вопводу одзове дужностБ натрагЂ у Млетке. Опрости се дакле сђ иноцима наинћжгпе и крене се са своштп. иратпБОМЂ на путЂ. После путовапл, кое е три пуне неделћ транло, присп -ћ здраво у Млетке и саобшги Ренублики свого побћду и условја мира, кол е ова сђ благоволенћмЂ примила. Сђ ПортомЂ отомаискомЂ у Цариграду, коа е казнћ надЂ п 1 ншмђ ПашомЂ АхметомЂ СоколовићемЂ радостно иримила збогв тога, шго е истни у Босни самовластпо владао и нћнимЂ се заповестима н1е покоравао, учини се међу тимђ ирјателкско поравненћ, и тако е воивода АлтомановпћЂ своимђ иоследнвимЂ ратованћмЂ нову славу и почеств пожнћо. Наскоро за тимђ имао у предћлу одђ Ммлано дуг традвшегЂ носла. Французка, за владу у Игали: 6 ■ немачкпмЂ царемЂ непрестано борећп се, послала е у исту землго велику воВску. Борбе изђ овогђ першда иовукле су за собомв те нослћдице, те су се Игалјанци, неки едноГт. а неки другои страни придружили. У тои прилици сачувале су Млетке свого користБ не саио срећомв оружјз, него и вешгимг уговаран1 >мЂ, и АлгомановићЂ е садЂ бно међу дгодма Републике еданЂ единптни, кои е и у едномЂ и у другомг полго врстио и славио дћиствовао и наИбол^ услуге сво10и землБн принео. У то доба баше у ФранцузкоИ воДсци некШ од -1 благородиогЂ племена човекЂ, кои е подђ имненомг-. „ВнтезЂ Луи" надалеко познатЂ бно ЛшачЂ, борацЂ сђ мачемг, хрвачг и сгрелацг; коимг е требало пара (друга) тражити, слао е свое послапике едпомг у немачшв, а друфШ путг у италКшскШ станг и кђ странимЂ у истоК воисци налазећимЂ се воИницима сђ учтивимЂ иззазиванћмЂ : „Олђ . Витезг Луи, позива свакога, коме воГшичка честБ и слава свога народа на срдцу лежн, на удвоИ нредг лицемг целогЂ света, бмло на кошо нти сђ ногу, бнло сђ оружЈемЂ за боден1>, или сеченћ или- бацаић , како бм се ноказало, на чиши е страни храбрнВ борацг." Ово иззазиван1> бнло е обичаи ондашићгг века, кои се Формама витежства (ритерства) ше сасвимг раздвоио, оно се дакле ше могло одбпти, и морало се по ондашн!>мг обичаго примити. Вмтезг Луи могао се хвалити. да е до онда све, кои су му па удвои пзлазили, победш и са седла на землго оборш. КадЂ е гласЂ о ггћговомЂ иззазиванго у станЂ Млетчана сгигао, изишло му е неколико бораца на меиданЂ, но нн еданЂ немогаше се сђ нбимђ мерити, бнло то збогЂ слабје храбрости, сбогЂ ман1> вешгнне, среће или другогЂ каквогЂ узрока, — сви су бмли побеђени и тиме признали ићгово надмоћЈе. То е Витезу Луи дало