Podunavka Zemun

да неће мировати, докг Арбан1К) неосвои и Скендербега неутамани. Међутимг е Скендербегг времена задобш, те е народт> оборужао, и кадг (1432 д15та) турска воиска арбанскимг се међама приближила, отишао е предт. нго и ст) нбомђ у крваву битку се упустјо. Срећа га е мначка пратила, Скендербегт. потуче турску воМску сву и славодобитно своима ее врати, Другу, трећу воиску пошлЂ затимг царг Муратг на н !)Га, но и ове нису напредовале. Напоследку Муратт> савп. се дигне и са великомг воискомг, какве досадг Арбанаси неугледаше, удари на Скеидербега. Безт, успЂха бктла су и ова иапиннна, и Муратт., одђ арбаиски ме1)а храбро одб ^енг , са срамотомт. и поругомђ побеже кђ бдренима, гди е о новоме начину размишлдо, како бв1 Скендербега уловјо и бановину му сђ лукавштиномг отео. Писао бв1 му пр 'штелБска писиа, у нвима бм му обрицао слннђ , дочекЂ драгодене поклоне и веће господство, ако бћ1 му дошао, да се помире. Сва ова е СкендербегЂ презирао, знамћи да су замке и турске варке. КадЂ е МуратЂ вид1о, да и овимђ начиномЂ свого намеру иостићи неиоже, радјо е у потаи, да несклада међу Скендербегомђ . и нФ.му подчшЉшмђ воиводама буде. И заиста му е понпо за рукомЂ да одђ н'ћга капетана МоисЈго, кога народна песма МуссомЂ АрбанасомЂ зове, и неке друге вође одврати, но зато опетЂ ние получ1о, што е желш, ербо су се ови брзо показли, а Скендербегу опетЂ покорили, пошто имђ е онђ великодушно опроетн), и свого наклоностћ изпова поклонјо. Умро е МуратЂ, безЂ да е учшио, како е бмо наиис.по, и своме снну, цару Мехмеду, остави налогЂ да Арбашго подарми и Скендербегу се освети. Слао <5 МехмедЂ царг више пута воИску на Арбапасе, и долазГо е самЂ собомЂ, да исту нредводи и свое охрабри; но ние инао среће, ербо га е СкендербегЂ свакш путЂ побћдјо. НапоследкЈ г , кадЂ се царЂ МехмедЂ увери чрезЂ толика безусп1ннна покушенн, да Скендербегу Бановину за живога већЂ отети неможе, учини сђ нвиме примирЂ, кое е до смрти Скендербега непрекидпо скоро традло. За време тога примирн писао бвт царт. Мехмедг чешће Скендербегу, и разне даре му кадкадЂ слаше, велећи, да онг ова чини, што се сећа старе лгобави, кол е међу нвима обстоала, докђ су у бдринима као деца и младићи заедно 6 бјли, и еданЂ другоме на ме0дане излазили. ИриликомЂ писа Мехмедт. такођерг Скендербегу, да му пошл!) свого саблго, кое се ТурцБ1 тако плаше, да го види. СкендербегЂ то учини, но Мехледг пошто е саблго угледао, код се у ничему одђ обичнБ! сабала ние разликовала, пошл^ исту награгЂ и у писму прим1>ти: да то неће она иста сабла 6 б 1 ти, сг к010мђ е оиђ , СкендербегЂ, толике Турке изсекао, почемЂ ова му се сасвимг проста као свака друга сабли чини, и да му зато свого праву саблго пошлЂ. СкендербегЂ одговори на то Мехмеду цару: да онг друге нема до те, и да е она збила иста саблн, сг кошмг ! се онђ служи, но кадЂ го е царЂ у руке узео, да пие 6 б 1 ло исте деспице, коа 6 б 1 сђ нбомђ владала. (Ова сабла, сђ којомђ е СкендербегЂ толика чудеса почшно, налази се у бечкоИ военоМ оружници, и бша е пре тога у Млетцима, куда м е, млетачкШ ио-

сланикг, коИ се кодг Скендербега обично налазш, после н1згове смрти, као споменЂ прјателвства, коемеђуМлетцима и СкендербегомЂ обстоаше, донео 6 бш . СписателБ овога члапка, имао е прилику, исту саблго у реченои оружницБ1 видити, она е прилично дугачка и млого тежл него што су данашн^ сабл-ђ. —) За човека, кои се учен ^мЂ военБ1 паука забавлн, занимателно е чигати, како е СкендербегЂ толика ратована са два турска цара, одђ кои еданЂ Мехмедг и ЦариградЂ освоише, срећно водш и иоб^доносно до смрти свое владао се. Богђ му е 6 бш заиста у иомоћи, да са слабимЂ силама Турчину, кои ее онда у снаги налазаше превеликои и преможнои, одолети е могао. Вала намЂ речи, да е СкендербегЂ мужг боЖ1е промисли 6 бш , те зато се теломг и душомг за христ1анство борш; и да н1>га ние 6 б 1 ло , да се силе турске на прсима Арбанаса нису разб1нле, те да оштрвш умг Скендербега ние у пронашастго онб 1 средства сг коима се ратг водити мора, неуморанг и по томе срећанг 6 бш : то 6 б 1 1тал1а данаст. може 6 б 1 ти другш лнкг имала, ерг намера Мурата и Мехмеда цара та е бБ1ла : освоити Арбанш и отуда насртати на 1талио, па сг временомг и ову подармити. У почетку свое владе имао е до душе Скендербегг са МлетцБша неприлике збогг неки градова, одг кои клгочеве млетачкШ дуждг захтеваше, да 6 б 1 потоме надг морскимг арбансквшг обалама господаритн могао, дође наскоро и до ратована ме^у нвима, но на брзо с-у се помирили, да небБ1 изг нвшва несклада Турчинг какве користи црпш и затимг скопчаше пр1ателБство ме!)усобно, кое чврсто и стално до смрти Скендербега остаде. Са кралћмг неаполитансквшг Фердипандомг жив '10 е Скендербегг такођерг у тесноме нр1ателБСтву , онг му е више пута свое Арбанасе у помоћв слао, кои су са Неаполитанцима противу Француза после воевали, и у знакг свое признателности поклошо му истбШ Фердинандг трн града, гди бн Скендербегг угочишта имао, ако 6 б 1 га т. е. Турчииг немило изг землћ одгон1о. Са Мађарима, са Србима, са босанскБзмг банима, имао е Скендербегг чешће писмена договора, почемг е све о томе мислш и радш, да турску владу уништи, и крсту хрисианскоме побЈиу надг полумесецомг осигура. Но у овкшг леИБшг намерама на последку га смртк обустави. Умро е Скендербегг 1467. лЂта. Кадг е већг лежао на самртнои постелви, говорш е арбанскои господи међу осталима овако: „Препоручуемг Вамг складг и лирг , да се имате заедно држати и сложно противу обштему непрјдтелго боМ бити; зашто нескладг крала и бана христјаиски естг темелв одг узвишена турскогг царства. НисамБ а самг цару одол10, него сг вами заедно , и ако се будете уздржали у лгобави, исту ћете срећу имати, кого сте самномг имали, ерг како нескладг владатела христЈанскихг дае животг и узвишеггћ царстиу турскоме, тако складг нбшвђ дае истому смртБ и скоичан!). Затимг е своимг вернима изручио бановину да сг нБомг управлшо, докг му скшакг 1ванг дорасте, овога пакг сг матеромг упути, да међутимг у неаполитанскои крал'ћвини обиталиште узму. По смрти Скендербега заплакала се цела Арбашн, а и хриспнни подалекоме свету дубоку жалост!.